Krajem devetnaestog veka milioni ljudi iz Evrope i Azije prelazili su brodovima u Ameriku da tamo započnu nov život. Bežeći od gladi, od nepravde, ponekad i od pravde, dolazili su u novu domovinu sa nadom da će im tu biti bolje.

Godine 1884. sa brodom Saturnija u obećanu zemlju stigao je i visok, vitak, mladić, star 28 godina. Prodao je svu svoju imovinu da bi kupio kartu za brod i kada je kročio na američko tlo čitav njegov kapital iznosio je svega nekoliko novčića. Uskoro će, međutim, taj mlad čovek osvojiti Ameriku, a njegovo ime će se proslaviti po čitavoj planeti. Zvao se Nikola Tesla.

tesla510
Nikola Tesla ispred spiralnog sekundara

Kada bi neki brod iz Starog sveta prispeo u njujoršku luku putnici bi pohrlili u urede za zapošljavanje gde bi hrabro prihvatali teške fizičke poslove na železnici, u rudnicima, na visokim građevinama, u fabrikama, poslove koje bi zatim radili po trinaest sati dnevno i tako svojoj porodici obezbeđivali sredstva za život. Nikola Tesla nije otišao u ured za zapošljavanje već se uputio u ured Tomasa Edisona. Imao je znanje, bio je sposoban - i dobio je posao.

Puno je pisano o odnosu između Nikole Tesle i Tomasa Alve Edisona. Njih dvojica imali su sasvim razičite naravi, mentalitet i shvatanja i nije čudo što se Tesla kratko zadržao kod slavnog pronalazača. Zajednička im je bila samo genijalnost, koja se međutim ispoljavala na različite načine. Tesla je imao nesvakidašnju koncentraciju i ogromnu vizuelnu moć. Mogao je da „vidi“ svoj pronalazak pre nego što ga realizuje. Nisu mu bili potrebni nacrti, skice i detaljno napisani radovi. Sve je držao u glavi. Edison je ideju isprobavao u bezbroj pokušaja i kroz bezbroj grešaka dok ne bi otkrio rešenje. I bio je majstor da od pronalazaštva napravi unosan posao. Teslu je nauka interesovala zbog slasti saznanja. Edisona je nauka interesovala zbog slasti novca. Sem toga Edison je smatrao da je naizmenična struja opasna, bez perspektive i svoje izume u oblasti električne energije zasnivao je na jednosmernoj struji. Tesla je prednost davao naizmeničnoj. To sa strujom pretvorilo se kasnije u pravi sukob - u istoriji nauke poznat pod nazivom „rat struja“. Ali to je došlo nešto kasnije, kada je Tesla osnovao sopstvenu kompaniju.

U vreme kada je Tesla stigao na tlo Amerike električna struja je ulazila u modu. Na sve strane reklamirali su se razni proizvodi na struju, zanimljivi, maštoviti i uglavnom sasvim beskorisni. Po vašarima za nešto para mogli ste sebi da priuštite udar struje iz akumulatora - na opšte veselje publike. Malo se o struji znalo, velika otkrića tek su čekala pronalazače.

U takvim okolnostima počinju slavni dani Nikole Tesle. Došao je iz zabiti Evrope, iz mesta koje nije moglo da se nađe na geografskim kartama i koje su Amerikanci s mukom izgovarali. Ali celim bićem bio je posvećen istraživanjima, a njegove vizije otvorile su mu put do mnogih neslućenih otkrića.

Roditelji Nikole Tesle
 
Djuka-Mandic
Milutin-Tesla
Đuka Mandić
Milutin Tesla

Držao je slavna predavanja na kojima je pokazivao svoje izume. U novinskim izveštajima stoji da je govorio tiho, ali tečno i biranim, često pesničkim rečima koje su se s pažnjom i uživanjem slušale. A ono što je prikazivao često je nadilazilo očekivanja i maštu publike. Kada bi munje prostrujale prostorijom i kada bi sijalice bez ikakvog kontakta zasijale, od uzbuđenja fine dame su padale u nesvest, gospoda ostajala zabezeknuta, a naučnici zamišljeni. Novinari su ga obožavali i saletali na svakom koraku. Otmene porodice su se otimale oko njega i svakoj je bila čast kada bi se odazvao pozivu na večeru. Svoje nove prijatelje u novom svetu zabavljao je recitujući im pesme njihovog zavičaja na tečnom italijanskom, francuskom, nemačkom i engleskom jeziku. I sam je povremeno bio pesnik. Voleo je, kažu, Čika Jovu Zmaja.

Vodile su se rasprave oko boje njegovih očiju (da li su sive, plave ili plvosive), o dugim palčevima koji, kako se smatralo, nagoveštavaju visoku inteligenciju. Neki su iskreno verovali da je na Zemlju došao sa Venere.

O tome šta je Tesla izumeo puno se pisalo, o tome šta nije, još više. Priče o njegovim tajnim izumima su i danas obavijene misterijom i nagađanjima. I uglavnom se završavaju zagonetnim pitanjima na koja odgovora nema. Imao je beskonačno mnogo ideja, mnoga rešenja držao je u glavi. Puno toga nije stigao da ostvari, puno toga nije ostvario jer ni nauka ni svet nisu bili sazreli za njegove ideje.

Nije se ženio iako bilo divnih dama koje su ga s čežnjom gledale. Tesla je celim svojim bićem pripadao samo nauci. Do zadnjeg daha. Bukvalno.

Važni datumi iz života Nikole Tesle:>>

Prljavi rat struja
To sa strujom pretvorilo se u sukob, u istoriji nauke poznat pod nazivom „rat struja“. Počeo je nakon što je Tesla obezbedio podršku bogatog biznismena Vestighausa svom motoru na naizmeničnu struju. Ta struja ugrožavala je Edisonov posao i on je krenuo u žestok okršaj, nezapamćen po maštovitosti i brutalnosti. Štampao je letke sa upozorenjem da će pre ili kasnije svako ko koristi naizmeničnu struju biti „vestinghauzovan“. U potaji je plaćao 25 centi za psa ili mačku, a nesrećne životinje je priključivao na naizmeničnu struju da bi proučavao njene negativne efekte. Onda je organizovao demonstracije za novinare „jakih stomaka“ te im prikazivao užase kroz koje su životinje prolazile. Organizovao je i putujuće predstave na kojima su njegovi pomoćnici naizmeničnom strujom ubijali životinje, čak i telad (jednom prilikom i slona). Ta mučna ubistva zvali su „vestinghauzovanje“ životinja.

Vrhunac je bio kada je, opet pod uticajem Edisona, čuveni zatvor Sing Sing doneo odluku da ubuduće smrtnu kaznu ne vrši vešanjem već – električnom stolicom. Onda je došao i taj dan. U njujorškom zatvoru 6. avgusta 1890. za električnu stolicu je privezan neki Vilijem Kemler, ubica koji je osuđen na smrt. Izvršenje kazne se pretvorilo u mrcvarenje jer su Edisonovi inženjeri napravili pogrešne proračune te je napon struje bio toliko slab da je postupak pogubljenja morao da se ponovi. Prizor je bio grozan, mnogo užasnije nego vešanje, izvestio je jedan novinar.

Ali, naizmenična struja je ipak pobedila u tom ratu. Jer, jednosmerna struja je imala svoje velike mane, pre svega u transportu. Već na kratkom odstojanju njen napon je toliko opadao da je za upotrebu jednosmerne struje bilo je potrebno praviti elektrane gotovo na svakom uglu ulice. Takvi problemi s naizmeničnom strujom nisu postojali.

Rat se završio 1. maja 1893. kada je američki predsednik Grover Klivlend otvorio Svetsku izložbu u Čikagu. Tada je stotinu hiljada lampi obasjalo je izložbu i pretvorilo noć u dan. Sve te lampe napon su dobijale od Teslinog generatora naizmenične struje. Dvadeset sedam miliona ljudi posetilo je izložbu i sa ushićenjem se kupalo u sjaju električnih lampi. Nakon toga rat struja je izgubio dalji smisao i za samog Edisona.


Dodaj komentar