16. decembra
• 1917. rođen britanski pisac naučne fantastike ser Artur Klark
 

>>  Artur Klark 

(Sir Arthur Charles Clarke, 1917 -2008)

AKlark

Rodio se u primorskom gradu, Somersetu, u Engleskoj 16. decembra 1917. Kažu da je od detinjstva pokazivao veliki interes za nauku, te da je napravio sebi teleskop i crtao Mesec.

Sa 19 godina A. Klark odlazi u London (1936) gde su uključio u rad Britanskog međuplanetarnog društva (British Interplanetary Society; BIS). Tu je eksperimentisao sa materijalima koji će se kasnije koristiti u astronautici, pravio je biltene za društvo i počeo da piše SF priče.

  acraf
Klark u vreme rata

U vreme drugog svetskog rata Klark postaje oficir RAF-a (Royal Air Force) i radi kao instruktor za radarske instalacije. Iz ovog iskustva proistekao je njegov roman Glide Path(1945). za Wireless World piše članak "Extra-Terrestrial Relays" u kome iznosi detalje satelitskog prenosa radio i TV signala oko cele Zemlje putem stacionarnih satelita [stranice tog rada možete videti ovde: 1. (49 Kb), 2. (67 Kb), 3. (52 Kb) i 4. (66 Kb)]. Reakcije na tekst su bile mlake. Čak i stručni čitaoci su izražavali veliku sumnju u mogućnosti koje je Klark opisivao. Dvadesetak godina kasnije satelitska komunikacija je međutim postala stvarnost. Danas se inače po odluci Međunarodne astronomske unije geostacionarna orbita naziva Klarkovom orbitom.

Iste te 1945-te, marta meseca, Klark je napisao prvu priču koju je prodao novinama. Bila je to Rescue Party a objavljena je maja 1946. u Astounding Science.

Nakon rata Klark je studirao na Kraljevskom koledžu u Londonu matematiku i fiziku te diplomirao (1948) sa odličnim uspehom. U isto vreme radi u BIS te mu predsedava u dva navrata (1946-1947 i 1950-1953).

Neke Klarkove nagrade

  • 1982 Marconi International Fellowship, 
  • A gold medal of the Franklin Institute
  • The Vikram Sarabhai Professorship of the Physical Research Laboratory
  • Ahmedabad, the Lindbergh Award 
  • Fellowship of King's College, London.

15. juna 1953. Klark se upoznaje sa Amerikankom Marilyn Mayfield. Tri nedelje kasnije ženi se njom, a decembra iste godine razvodi od nje. Kasnije je Klark objasnio da je taj brak od početka bio promašaj, jer on nije tip oženjenog čoveka, mada smatra da svako treba da okuša brak bar jednom ("The marriage was incompatibe from the beginning. It was sufficient proof that I wasn't the marrying type, although I think everybody should marry once").

1954. predlaže primenu satelita u sastavljanju vremenske prognoze i nakon toga je rođena nova grana meteorologije.

Iste te '54. ali decembra meseca Klark je prvi put posetio Kolombo (Sri Lanka). Oduševljava ga okean i počinje da se zanima za istraživanje morskih dubina. Ali i to je bilo u vezi sa astronautikom jer je uvideo da se u vodi dosta verno može imitirati bestežinsko stanje koje vlada u svemiru.

Tri zakona Artura Klarka

1. Kada cenjeni ali stariji naučnik tvrdi da je nešto moguce, on je gotovo sigurno u pravu. Kada tvrdi da je nešto nemoguće, onda vrlo verovatno nije u pravu. [When a distinguished but elderly scientist states that something is possible, he is almost certainly right. When he states that something is impossible, he is very probably wrong.]

2. Jedini način da se otkriju granice mogućeg je da se one prekorače i stupi u nemoguće. [The only way to discover the limits of the possible, is to go beyond them, into the impossible.]

3. Nijedna dovoljno napredna tehnologija se ne razlikuje od magije. [Any sufficiently advanced technology is indistinguishable from magic.]

 

1962. Klark piše priču Profiles of the Future i u njoj iznosi tri svoja čuvena zakona. A 1964. sa S. Kjubrikom počinje rad na scenariju za film 2001: A Space Odyssey. Četiri godine kasnije taj film će postati prekretnica u filmskoj naučnoj fantastici. 1985. objavljuje nastavak ove odiseje: 2010: Odyssey Two i takođe snima film - ovog puta režiser je Peter Hyams. U pripremi za ovaj drugi film jedan deo naučne fantastike postaje stvarnost jer su Klark i Hajms na scenariju radili zajdno ali Klark iz Sri Lanke, a Hajms iz Los Andjelesa. U komunikaciji koristili su kompjuter i modem (što je zatim opisano u knjizi The Odyssey File - The Making of 2010).

Nešto ranije na TV se pojavljuju čuvene Klarkove serije Arthur C. Clarke's Mysterious World (1981) i Arthur C. Clarke's World of strange Powers (1984). Serije se sastoje od po 13 epizoda i obilaze svet.

Od 1956. Klark je živeo u Sri Lanci u kojoj je, 19. marta 2008. i umro u devedesetoj godini života.

Knjige

Knjige A. Klark je objavio više od 70 knjiga i veliki broj naučno-fantastičnih priča. Ovo su neke od njih.

  • Glide Path (1945)
  • Extra-terrestrial Relays (1945) Ovde se iznosi ideja o satelitskom prenosu radio i TV signala oko cele planete.
  • Rescue Party (mart 1945. objavljena u Astounding Science maja 1946.)
  • Childhood’s End (1953)
  • Zbirka kratkih priča Expedition to Earth (1953) u okviru koje se nalazi i The Sentinel. Od ove priče nastala je  2001: A Space Odyssey (1968)
  • Earthlight (1955)
  • The Coast of Coral (1956)
  • The City and the Stars (1956) 
  • A Fall of Moondust (1961)
  • Profiles of the Future (1962) sa tri Klarkova zakona (skok na zakone >)
  • Zbirka eseja i predavanja Voices from the Sky (1965)
  • 2001: A Space Odyssey (1968)
  • Rendezvous with Rama (1973)
  • The View from Serendip (1977)
  • The Fountains of Paradise (1979)
  • 2010: Odyssey Two (1982) - film 1984.
  • The Odyssey File - The Making of 2010
  • Ascent to Orbit: A Scientific Autobiography (1984)
  • 2061: Odyssey Three (1988)
  • Astounding Days: A Science Fictional Autobiography (1989)
  • 3001: The Final Odyssey (1997)

TV serije po 13 epizoda:

  • Arthur C. Clarke's Mysterious World (1981) 
  • Arthur C. Clarke's World of strange Powers (1984)

Izjava Artura Klarka nakon što je navršio 90. godinu

U privatnoj poseti Klarkovoj kući


Kjubrik, Klark, Ligeti, Štraus i Štraus: pola veka „Odiseje u svemiru“! 
Film se pojavio u bioskopima pre malo više od pola veka, u proleće burne 1968-me. Traje oko dva i po sata i ima malo dijaloga. U toku prvih i poslednjih dvadesetak minuta potpuno je bez reči, kao i u toku nekoliko scena između koje traju i po pet do deset minuta. Radnja počinje oko 3 miliona godina u prošlosti a završava se tada još daleke 2001-ve godine.... Kjubrik, Klark, Ligeti, Štraus i Štraus: pola veka „Odiseje u svemiru“!


 

 


Komentari   
Slavko
+3 #1 Slavko 19-12-2018 09:25
Jedan od onih autora koji svojim pisanjem nije samo zabavio, već i promenio svet!

Serijal o susretu sa Ramom i "Odiseje" su ispred svog vremena i neprolazno vredne.
Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18