JH1

Johannes Hevelius 
(Latinski)
Johannes Hewel
Johann Hewelke
Johannes Höwelcke  (Nemački)
Jan Heweliusz (Poljski)
Jan Hevel (Srpski)

28. januar 1611. – 28. januar 1687.

Jan Hevelijus 1

Rođen u Gdanjsku (Danzig, Poljsko-Litvanski Komonvelt (1569–1795 )), bio je protestantski savetnik, gradonačelnik Gdanjska, pivar, astronom. Tvorac je više značajnih refraktorskih teleskopskih sistema, karte Meseca, zvezdane karte. Proučavao je Sunce, Veneru, Merkur, komete i zvezde...

Porodica Johanesa Hevelius, Abraham Hewelke (1576-1649), Kordula Hecker (1576-1655) je češkog porekla. Bavili su se proizvodnjom piva “ Jopenbier” koje je dobilo ime po ulici gde se nalazi crkva Svete Marije (najveća crkva od cigle na svetu).

Školovao se u gimnaziji posle čega je put obrazovanja nastavio 1630. godine u Lajdenu gde je studirao ondašnji analogon pravne nauke (“ jurisprudence”). Prešao je u Englesku i Francusku gde je susreo istorijske figure Pjera Gasendija koji se bavio filozofijom, matematikom i astronomijom te je bio zagovornik atomizma i eksperimentalne nauke, Marina Mersena koji je proučavao akustiku i bio je teolog, filozof, matematičar. A zatim i Atanasijusa Kirhera teologa, koji je izučavaogeologiju, ‘orijentalne studije’, i medicinu upotrebljavajući mikroskop kao instrument.

(Pierre Gassendi, Marin Mersenne, Athanasius Kircher). Studije je završio 1634.

godine.

Nastanio se u rodnom gradu 21. marta 1634. godine; 1635. godine oženio se sa Katarinom Rebeške (Katharine Rebeschke), susetkinjom koja je posedovala dve naspramne kuće.

Jan Hevelijus 117

Pristupajući Cehu proizvođača piva, Johanes je se bavio unosnim poslovanjem dugi niz godina. Posle 1643. godine preuzeo je kormilo u Cehu. Aktivno je učestvovao u gradskoj administraciji gde je radio kao “savetnik“ i kasnije postao gradonačelnik 1651. Astronomijom bavio počev od 1639. u porodičnoj atmosferi. Izgradivši opservatoriju Stellaeburgum (Sternenburg)sa teleskopom od 130 stopa, 1641. godine postaće jedan od najčuvenijih astronoma.

Jan Hevelijus 118

Jan Hevelijus 119

  Pogled na Gdanjsk 54°22 ′N 18°38′E

Godine 1641. tri povezane kuće su sagrađene u moćnu opservatoriju koju su nastanjivali najfiniji instrumenti 17. veka. Kako su refraktorski sistemi patili od problema sferne i hromatske aberacije, sočiva su obavljala preciznije fokusiranje svetla u slučaju velikih, tankih sočiva. Zato je Hevelijus napravio teleskop od 45 metara, većim delom bez cevi (tube) koji je bio postavljen na tri kuće.

jh2 jh3

Teleskop od 60 stopa na krovu opservatorije.

Johanes Hevelijus je provodio dane u posmatranjima. Bavio se određivanjem položaja, skiciranjem raznih pojava.

Od 1642. do 1645. je beležio pojavljivanje Sunčevih pega. Tokom ovog rada skovao je pojam faculae, tj. sjajnih oblasti oko pega. Kretanje pega je upotrebljeno za najpreciznije utvrđivanje perioda rotacije Sunca. 22. novembra 1644. je uočio faze Merkura. 4 godine je posvetio beleženju detalja Mesečeve površine, “lunarnoj topografiji”. Otkrio je “libraciju” Meseca pojavu gde se uočava ciklična promena lica koje se vidi tokom mesec dana, (značenje: koje se “klati”). Ovi podaci zajedno sa radom na Suncu su lansirani 1647. godine pod imenom Selenografia.

Posmatranjem Sunca tokom 1642-1679. godine dao je doprinos svetskoj nauci bez premca. Ovaj period osmatranja je i danas je deo kontroverze u vezi sa Sunčevim ciklusima i klimatskim promenama.

(izvor: http://web.hao.ucar.edu/public/education/sp/great_moments.2.html#m aunder )

Selenografia je napisana na latinskom jeziku, zvaničnom sredstvu sporazumevanja u nauci. Hevelijus je pak govorio nemački i njegovo poreklo se diskutuje. Neki izvori navode da je Nemac, dok se u Poljskoj nalaze nacionalna obeležja povezana sa Hevelijusom. U vezi sa tim on je bio možda prvi Poljak u Kraljevskom društvu u Londonu.

(izvor: http://liber.150m.com )

mesec Pejzaži na Mesecu i danas nose oznake koje je Hevelijus dao, najpre lu narni Alpi. Ne baš svi pejzaži – ovaj krater je u novije vreme dobio ime po slavnom astronomu (2.2N, 67.6W, 115.0 km prečnik):
jh4 Jan Hevelijus 209

Na slici vidimo kartu meseca, u stvari dve karte sa razlikom koja se primećuje u toku mesec dana usled libracije.

Jan Hevelijus 210

U Selenografiji se nalaze prve procene visine planina na mesecu.

Tiho Brahe je takođe bio posmatrač Meseca i Hevelijus ga je spominjao u smislu ideala velikog posmatrača sa čuvenom opservatorijom. U nekim izvorima se Tiho spominje kao začetnik istraživanja Meseca, dok se u izvorima obrađenim za izradu ove biografije kaže da je Hevelijus prvi začetnik kartografije Meseca.

Bilo kako bilo, kosmologija Tiho Brahea je smanjila veličinu Ptolomejevog svemira i njegov opus predstavlja delo ipak nešto drugačijeg vremena. Uz teškoće savremenici kao što su Kepler, Galilej, Dekart, Njutn imali su upoznavanju i priznavanju međusobnog rada vidimo javljanje ere poznavanja eliptičnih i paraboličnih orbita nebeskih tela. Veličina Zemlje poznata od antike, zajedno sa razdaljinom Meseca je pridružena dimenzijama mesečevih pejzaža iz Selenografije. Druga merenja kao što su kretanja kometa će ući razdoblje rađanja astrofizike.

Jan Hevelijus 211
Jedan od instrumenata korišćenih u opservatoriji.

U narednim godinama bilo je više uzbudljivih otkrića. Zabeležene sučetiri komete 1652, 1661, 1672, 1677. godine od kojih je druga verovatno Ikeya-Zhang. Hevelijus je izrazio uverenje da se komete kreću po paraboličnim putanjama. Delo Prodomus Cometicusje objavljeno 1665., a zatim Cometographia1668. sa posmatranjima kometa iz 1647, 1652, 1661, 1664, i 1665. Halejevu kometu je posmatrao 1682. godine.

U to vreme 1661. zabeležena je pojava halo diska od svetla u atmosferi usled prisustva ledenih kristala na kojima se prelama svetlost (pojava iz oblasti optike).

Hevelijusa je krenuo da posećuje Edmund Halej, (čuven po Halejevoj kometi i kasnije kao predsednik Kraljevskog astronomskog društva).

Na slici vidimo kopiju crteža kometa.

jh5

 

Katerina Rebeške je umrla 1662. tako da je posle godinu dana Hevelius ponovo bio u bračnoj zajednici, ali sa Elizabetom Kupman (1646 - 1697) koja je postala poznata kao prva žena astronom. Poreklom iz bogate trgovačke porodice nemačko-poljskog porekla u sličnoj oblasti industrije, svoje interesovanje za astronomiju je usmerila na opservatoriji. Zabeležen je njen rad na istraživanjima i kao asistentkinja Janu se nalazi na slikama iz njegovih knjiga. Posle smrti supruga objavila je rad Prodromus astronomiaekoji sadrži 1564 zvezde kataloški obrađene i druge oblasti rada kao karte meseca. (Elizabetha Koopman).

Hevelijus je bio poznat po neobičnoj upotrebi dva instrumenta, koja je upotrebljavao bez sočiva tvrdeći da je utvrđivanje položaja zvezde jednako tačno kao i sa teleskopom. Edmund Halej je bio izaslanik engleskog kraljevskog društva koga su poslali Robert Hook i Džon Flamstid da ubede Hevelijusa da koristi sočiva za merenje. Hevelijus je pak dokazao Haleju da je jednako tačan bez sočiva. Halej ga je uveo u Kraljevsko društvo 1664. godine.

Dva instrumenta u pitanju su bili alidad (merenje uglova) i sekstant (ILI kvadrant). Na slici je savremeni alidad. Hevelijus je imao svoju verziju alidada...

Jan Hevelijus 212

Na slici vidimo Elizabetu i Jana sa sextantom od 6 stopa zasnovanom na aparatu Tiho Brahea:

jh6 Jan Hevelijus 213

Ove i druge brojne slike potiču iz dela Machina coelestiskoje je objavljeno 1673. sa opisima instrumenata iz 1679. kada je izašao drugi deo.

Na slikama su Krugerov sekstant – u stvari Hevelijusov azimutaln i kvadrant sa protivtegovima, i (ispod) fotografija jednog starog teleskopskog instrumenta. Peter Kruger je bio učitelj u gimnaziji koju je pohađao Hevelijus.

Roditelji su zapravo poslali Hevelijusa da uči poljski u školi. Posle toga on je izrazio interesovanje za dalje školovanje.

Da bi instrumenti bili bolji od onih koji se mogu kupiti morali su biti dizajnirani. Sekstant je sačinjen od metala, a graviranje je radio Hevelijus. Pokušao je da napravi i mehanizme za časovnik u čemu je potražio pomoć Volfgana Guntera. Njegovi eksperimentalni časovnici su predstavljeni kasnije na opservatoriji kralju Poljske. Sat na slici je potpisan 1650. godine. Na časovnicima je radio i Johan Anton Horn.

Jan Hevelijus 214

 

Hevelijus je komunicirao sa raznim astronomima među kojima je Hajgens prvi objavio sliku i mehanizam sata. Machina Coelestisnavodi događaje i spominje da je časovničar živeo i radio u kući Hevelijusa više godina.

(izvor: http://www.antique-horology.org/MuseumoftheDutchclock/default.htm)

Jan Hevelijus 215

Jan Hevelijus 216jh7

 

Poznat po izradi velikih teleskopa, Hevelijus je pratio uzor Tiho Brahea i napravio teleskope od 12, 60, 70, i 150 stopa (46 metara), završen 1673. godine.

Jan Hevelijus 217

 

(izvor: http://amazing-space.stsci.edu/resources/explorations/groundup/lesson/scopes/hevelius/index.php )

Jan Hevelijus 218

Popularnost i bogatstvo Hevelijusovih je bilo veliko. Pošto su udružili pivarije, Katerina i Jan su morali da upotrebe gradske podrume za skladištenje. Pivo se izvozilo sve do Engleske. Opservatoriju sa druge strane je posetilo više naslednika dvorova, Maria Gonzaga, Jan Kazimierz and Jan III Sobieski. Neka dela su bila posvećena ovim ličnostima kao što je katalog zvezda Firmamentum Sobiescianum.

Slava je dostigla zvezdano nebo. Elizabeta i Johan, kako tom imenu daje germanski akcenat, su osmislili sazvežđe Sekstant i ilustrovali ga sa slikom svog originalnog instrumenta u Uranografiji.

jh8

 

Na strani 9 atlasa se nalazi gravura sa Heveliusom, Ulug Begom, Koperniom, Ptolomejem i Ricciolijem.

Astronomski par je uživao društvo raznih posetilaca pri osmatranjima. Na nekim slikama Elizebeta dočekuje goste i radi kao asistentkinja.

jh9 

 

Na strani 13 Hevelius prilazi Uranii i nosi svoj sekstant i štit kralja Sobieskog (koji se nalazi u drugom sazvežđu, danas konstelacija Scutum). Sobieski je dobio sazvežđe u spomen na bitku kod Beča 1683.

jh10

Firmamentum Sobiescianum je možda najpoznatije delo iz astronomije ikad.Terminologija, ilustracije i mistika knjige sa 56 ploča i 7 novih sazvežđa se i danas upotrebljava zbog svog istorijskog i umetničkog aspekta.

Jan Hevelijus 219

Jan Hevelijus 220

 

Stil su kopirali drugi autori. Ipak, katalogu se protivio Robert Hook. Hevelius je pak pokazao da golim okom može da vidi zvezde do sedme magnitude, i da njegovi instrumenti razlikuju jedan uglovni minut, te da ceo taj spor nije bitan…

Uranographia specifično sadrži slike sazvežđa ne kao na nebu već kao na sferi gledano spolja.

jh11

Ipak, kažu da je Hevelius zapravo izabrao sazvežđe da čuva uspomenu na sekstant iz sentimentalnih razloga nakon gubitka opservatorije u požaru 1679. Dogañaje je opisao u delu Annus climactericus(1685).

jh12

Stellaeburgum

Opservatorija je obnovljena posle toga.

Jan Hevelijus 221

 

Prodomus Astronomiae (1690) sadrži i listu “nebuloznih” objekatačiji smisaonije odgonetnut u ono vreme. M31 i M44 su “pogoci” kao autentični objekti dubokog svemira.

Designat

Id

Bi

Long

(1661.0)

Lat

RA  (2000.0)  Dec

Rem

     

De

RA

(1661.0)

Dec

     
               

Hev

32

M31

4

23:10:10

+33:23:04

00:42:41 +41:19:56

Neb in girdle of And

     

1

006:04:45

+39:27:57

   

In Andromeda's Girdle,

Hev

291

M44

16

122:32:56

+01:15

 

08:40:07

+19:41

Praesepe

     

-

--

           

Hev 1496 [M40] 19

147:10:46

+54:00:33

12:30:10 +58:27:56

74 & 75 UMa

     

14

183:32:41

+60:20:33

   

Above the Back of Ursa major

Hev

953

 

24

219:58:56

+05:52:16

14:56:00 -10:40:04

Theta1, Theta2, 17, 18 Lib

     

13

219:26:15

-09:16:27

   

Under the Beam of the Scales of Libra

Hev

804

*

26

248:48:20

+35:31:33

17:05:15 +12:49:18

32, 33, 34 Oph & 60 Her

     

10

252:24:03

+13:18:37

   

On the Top of Hercules

Hev

794

 

29

259:12:16

+71:27:54

17:48:28 +28:02:30

88 Her reg

     

8

264:52:64

+48:09:10

   

On the outside of Herculesleft Foot

Hev

795

 

30

262:18:29

+63:28:30

17:53:05 +40:00:33

f Her

     

9

265:38:37

+38:05:50

   

In the left Leg of Hercules

Hev 1259

 

35

272:29:22

+09:05:24

18:29:25 -14:12:32

NGC 6639?

     

12

272:32:34

-14:23:35

   

In the Western Border of Sobieski's

Shield

                 

Hev 1561 Cr399 40

292:32:33

+41:33:00

19:25:39 +20:04:39

4 & 5 Vul; Cr 399; Brocchi's cl (10)

     

-

--

           

Hev

380

*

44

298:03:50 +00:35:11

20:19:47 -19:59:53

Sigma Cap

     

2

300:02:53 -20:01:53

 

In Forehead of Capricorn,

Hev

381

*

46

300:02:04 +01:01:51

20:27:26 -18:06:20

Pi Cap

     

3

301:59:55 -19:11:30

 

Another preceding the Eye of

Capricorn,

         

Hev

383

*

49

300:30:30 +01:18:44

20:29:04 -17:34:07

Rho Cap

     

5

302:25:31 -18:48:58

 

One above those, adjoining to the Eye

of Capricorn,

       

Hev

382

*

47

300:29:17 +00:30:52

20:29:48 -18:29:51

Omicron Cap

     

4

302:35:09 -19:36:00

 

Another following it,

Hev

618

*

50

331:30:21 +64:07:20

20:30:08 +49:02:18  Omega1, Omega2, Omega3 Cyg

     

6

304:54:08 +47:54:20

 

Preceding above the Swan's Tail, and

last

in its N. Foot

     

Hev

619

*

53

347:30:48 +65:36:40

20:58:37 +54:24:17

Cyg Milky Way

     

7

312:10:05 +53:05:20

 

One following a Star above the Swan's

Tail, out of the Constellation

   

Hev 1113

*

52

335:44:48 +13:24:09

22:27:43 +04:46:03

34, 35, 36 Peg

     

11

332:38:45 +03:03:12

 

At the Ear of Pegasus

Dela

  • *Historiola Mirae (1662.) – o promenljioj zvezd i Mira
  • *Prodromus cometicus (1665.)
  • *Cometographia (1668.)
  • *Machina coelestis (1673, 1679.)
  • *Annus climactericus (1685.)
  • *Prodromus astronomiae (1690.) - katalog 1564 zvezde
  • *Firmamentum Sobiescianum (1690.)

(izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Hevelius)

Hronologija značajnih događaja u to vreme

Ova kratka lista značajnih događaja u astronomiji (izvor: Majkl Hoskin) treba da stavi u perspektivu život i delo Jana Hevelijusa. Možemo da vidimo da je vodeći posmatrač Tiho Brahe uticao barem na veličinu teleskopa koje je gradio, te da je Hevelijus i sam tragao za novama i otkrio Novu 1670 Cygnus i imenovao zvezdu Miru.

Čitajući ideje o geometriji Sunčevog sistema bio je pobornik Kopernika i Keplera.

Hajgens i Hevelijus se navode kao posmatrači Saturnovih prstenova gde je ovaj konkretno naveo verovanje da je Saturn elipsoidno telo sa dve tanke polovine sa strane.

Kada je osnovana Pariska opservatorija pozvan je da postane direktor, ali je odbivši mesto zauzeo Kasini.

Dekart i Njutn su takođe bili savremenici, ali je eksplozija Njutnove škole nebeske mehanike usledila tek kasnije.

  1. Tiho Brahe – Nova

1576-1597. Tiho Brahe i opservatorija Hven

  1. Tiho smatra da je kometa astronomska pojava
  2. Kepler – Kosmografska misterija
  3. Katalog zvezda Tiho Brahea
  4. Keplerova Nova
  1. Keplerova Nova Astronomija i prva dva zakona. Galileo upotrebljava teleskop
  1. Galileo – Zvezdani glasnik
  2. Keplerov teleskop
  3. Keplerov treći zakon
  4. Kepler – Prutenske tablice
  5. Galileo, Dva velika svetska sistema
  6. Gaskonjev mikrometar
  7. Dekartovi Principi filozofije
  8. Hajgens i proučavanje prstenova Saturna
  9. Gregori dizajnira reflektor
  10. “Filozofske transakcije”
  11. Osnovana pariska opservatorija. Utvrñen period Mire
  12. Newton pokazuje spektar bele svetlosti
  13. Grinvička opservatorija osnovana
  14. Njutnovi Principi
  15. Hevelijusov zvezdani katalog. 
  1. godine imenovan je član sunčevog sistema, Asteroid 5703 Hevelius.

Jan Hevelijus 222

Jan Hevelijus 223
DEM ANDENKEN DES JOHANNES HEVELIUS ASTRONOM V RATSHERR DER ALTSTADT GEBOREN AM 28 JAN 1611 - GEST. AM 28 JAN 1687
.

Dalje čitanje…

http://www.heweliuszfestiwal.pl

Author: Predrag Bokšić

Komentari   
BojanB
0 #1 BojanB 23-04-2018 13:27
Kad se znanje i finansije slože.
Dodaj komentar