Svaki astronom je prvo bio đak

1

U organizaciji Regionalnog centra za talente Zrenjanin, grupa učenika i nastavnika je 21. jula boravila na Astronomskom kampu Letenka 2018. 

Grupa je na kamp došla sa pripremljenim programom koji se sastojao od nekoliko ogleda, demonstracija i merenja iz fizike, kao što su ogledi iz ravnoteže, merenje prečnika Sunca, temperature, pritiska i vlažnosti vazduha, demonstracija zakrivljenosti prostora gravitacijom. 

Astronomski kamp ima svoj plan i program koji je po mnogo čemu interesantan i prijemčiv i našoj mladoj grupi. Stoga smo svoj boravak planirali tako da nešto radimo po svom a nešto po programu AKL-a. 

U neposrednom kontaktu sa prirodom koja opušta i relaksira posetioci kampa su spontani, druželjubivi i susretljivi. Ovde svako rado odgovora na pitanja, šta radi u poslednje vreme, čime se bavi, pokazuje opremu koju ima, objašnjava kako ona funkcioniše.

  2

Ovde kao da se svi već znaju, što treba zahvaliti intonacijama Astronomskog magazina i društvenim mrežama.

Ovde se čuju nove i interesantne informacije. Sreću se stari poznanici i upoznaju novi, utvrđuju se stara prijateljstva i započinju nova. Ovde možete da razgovarate sa svakim posetiocem o onome što vas intresuje a da se pri tom ne plašite da ćete postaviti „prosto“ pitanje ili da ćete se osećate indisponirano. Oni koji sa svojih katedri studentima prenose znanje i ulivaju strahopoštovanje ovde svoje znanje neštedemice dele, ne ocenjuju, nego pomažu i podstiču diskusiju. Ovde su i oni što dolaze sa najvećih svetskih opservatorija obični ljudi. 

Šuma teleskopa na travnatom proplanku između guste bukove šume deluje impresivno, kao da ste u nekoj sf priči ili filmu, na prvi pogled inspiriše. Oni će vas u toku noći uzdići do dalekih galaksija, prašnjavih maglina i zvezdanih jata, možda neke vidljive planete. Svako će posle te slike poželeti u svojoj kući teleskop.

3

U programu AKL Nemanja Micić, profesor fizike iz Zrenjanina je predstavio Opštu teoriju relativnosti koja i posle 100 godina uznemiruje naučne duhove i inspiriše mlade da se bave fizikom. Predstavio je predviđanja OTR koja su eksperimentalno dokazana i ona koja čekaju dokazivanja. OTR objašnjava kako gravitacija funkcioniše. Masivna tela izazivaju izobličenja prostorno- vremenskog tkiva univerzuma. 

4

Izvedena je demonstracija zakrivljenja prostrora masom fizičkog tela pomoću šatorskog krila koje je predstavljalo tkivo prostora, košarkaške lopte kao Sunca i klikera kao planeta. Masa Sunca deformiše tkivo univerzuma isto kao što lopta izaziva depresiju na zategnutom šatorskom krilu. Kliker bačen na šatorsko krilo kreće se kružnom putanjom oko lopte, i sam deformišući tkaninu pri tome, baš kao što to rade planete po određenim orbitama oko Sunca.

Na temu Hemijski sastav zvezda govorili su Nikita Jarić i Marko Sedlan, učenici Zrenjaninske gimnazije. Iako su verovatno najmlađi predavači u istoriji AKL govorili su elokventno, sadržajno, razumljivo koristeći jasne slike i kratke tekstove u svojoj video prezentaciji. Zvezde nisu samo izvori setlosti i toplote. U njihovim jezgrima nastaju atomi hemijskih elemenata od kojih su sačinjena sva tela veća od ovih sićušnih čestica, pa i onih od kojih je sastavljena živa materija. 

5

Već 18 godina u martu ili aprilu se na Letenci, u toku jedne noći održava Mesijeov maraton, takmičenje u nalaženju Mesijeovih objekata (galaksija, maglina i zvezdanih jata). Tada se ovde okupe astronomi iz celog regiona. Ova aktivnost, u toku jedne noći se dešava i u okviru AKL. Koliko poznajemo Mesijeove objekte je tema koju je Miša Bracić u formi problemskih test zadataka, interaktivno predstavio posetiocama kampa omogućavajući im da provere svoje poznavanje ovih objekata. 

6

Profesor, emeritus Ištvan Bikit je u svom predavanju govorio o tamnoj materiji i o indikacijama koje upućuju na njeno postojanje. Za sada niko živ na planeti nema ni jedan eksperimentalni dokaz za postojanje tamne materije niti ideju kako je možemo eksperimentalno dokazati. Iako nam sva dosadašnja otkrića i spoznaje govore o našem velikom poznavanju prirode nemogućnost otkrivanja iIi dokazivanja tamne materije ukazuje na naše maleno je znanje. To nas navodi na čuvenu Sokratovu izreku Ja znam da ništa ne znam. Ali i to je znanje. Bilo je epoha kada je naučni svet verovao da se stiglo do kraja, da je sve otkriveno i da čovek konačno ima potpunu slika sveta. Učeći se na ovim primerima a nalazeći se pred nerešenim pitanjima svesni smo trenutne naše nemoći razotkrivanja prirode ali i velike motivirajuće upitanosti šta je tamo iza barijere odakle ne dobijamo nikakve informacije. 

7

Na improvizovanom okruglom stolu u prirodi, fizičari su razgovarali o dostignućima i budućnosti fizike kao nauke. Fizika stoji pred nekim velikim pitanjima na koje nema odgovore niti se ima ideja kako da se do njih dođe. S druge strane, fizici se kao bazičnoj nauci, zbog razvojnih i ekonomskih trendova u svetu, izmiče mesto koje je tradicionalno imala. Društvo ima sve manje razumevanja za ovu nauku i njen značaj za opšti naučni i tehnološki razvoj čovečanstva. Površno i brzopleto se redukuju školski programi fizike, čak i u tehničkim školama. Zaboravlja se da ona ima značajno mesto u stvaranju objektivne slike sveta, da gradi naučni pogled na svet, da njen izostanak ili potiskivanje iz programa ustupa mesto raznim ideologizacijama, praznoverjima, misticizmu. Određenih problema ima i u nastavi fizike. Programi se dugo bave klasičnom fizikom, predugo traju, zbog čega su neracionalni i neefikasni. Tako utemeljena klasična fizika je dobra osnova za savremenu fiziku ali može da bude i prepreka novim idejama i ograničavajući faktor sopstvenog razvoja. Programi su metodički neprilagođeni novim generacijama dece, potcenjuje se sposobnost mladog naraštaja da razume recimo atomsku, nuklearnu, kvantnu fiziku ili teoriju relativnosti, pa se to ostavlja za kraj kad se odraste i sazna više. Dok deca u školama već na osnovnoškolskom nivou pitaju svoje nastavnike šta je kvant, atom, foton, kvark, šta su strune, crne rupe, crvotočine. Moderator ovog razgovora je bio Aleksandar Zorkić.

8

Oko 16h Čedomir Stanković iz Niša nam je demostrirao svoj teleskop. Primarno sferno ogledalo teleskopa Njutnovog tipa skuplja svetlost Sunca u okularu. Energija fotona, čestica svetlosti se koncentriše u malom prostoru, gde se naglo povećava temperatura. To dovodi u opasnost optička sočiva okulara i oko posmatrača. Izmerena temperatura na okularu je u to vreme bila preko 250ᵒC. Čeda kaže da je oko podneva merio preko 400ᵒC. Posle ove demonstracije svakom je jasno da se Sunce ne sme posmatrati direktno golim okom kroz okular teleskopa.

9

Jure Stare iz Ljubljane nam je predstavio svoj solarni teleskop. Ovim teleskopom, zahvaljujući složenom sistemu filtera se slobodno golim okom, direktno kroz okular može posmatrati Sunce. Sunčeve pege nismo videli pošto je naša zvezda u solarnom minimumu ali smo na rubovima diska Sunca videli protuberance. 

Učenici su se upoznali sa Ljubinkom Jovanovićem, vrsnim astronomom amaterom i astrofotografom iz Kranjske Gore. Ljubinko je u okviru Svetske nedelje svemira oktobra 2016. godine imao izložbu svojih astrofotografija u Gradskoj narodnoj biblioteci u Zrenjaninu. 

10

Profesori fizike Velizar Monić i Nemanja Micić su zajedno sa učenicima izmerili prečnik Sunca. sa greškom od 0,9%.

Potreban materijal: 
1. Karton 
2. Aluminijumska folija 
3. Igla 
4. Selotejp 

Uputstvo: U sredini kartona izrezati kvadrat dimenzija 2x2cm. Zatim, postaviti komad aluminijumske folije preko otvora i zalepiti ga selotejpom na rubovima. Iglom napraviti na foliji malu rupu za posmatranje. Držati karton sa otvorom tako da svetlost Sunca prolazi kroz rupicu i pada na list belog papira iza kartona. Napraviti što veći razmak između otvora i papira , Izmeriti širinu slike Sunca na papiru i udaljenost rupice kartona i papira. Uzeti da je rastojanje između Zemlje i Sunca 149 600 000 km. Formula za računanje sledi iz sličnosti trouglova. Prečnik Sunca = Prečnik Sunca na papiru X Udaljenost Zemlja – Sunce / Udaljenost kartona i belog papira

11

Aleksandra Janješ, diplomirani astronom iz Zrenjanina je posetioce kampa provela kroz maketu Sunčevog sistema postavljenu na travnatom proplanku. Učesnici se na ovaj način upoznaju sa Suncem i planetama ponaosob i na praktičan način mogu da uvide kolika su rastojanja između njih, što na kraju posebno fascinira.

Znalo se unapred da će Internacionalna svemirska stanica, toga dana u 21.21h preleteti preko diska Meseca. Svi teleskopi i pogledi posetioca kampa su bili usmereni prema Zemljinom satelitu. Kao svetla tačka došla je sa zapada i lepo se videla slobodnim okom. Kretala se brzo i izgledalo je kao da će da se sudari sa Mesecom. Kada se na trenutak izgubila u svetlu punog Meseca i ponovo se pojavila, oduševljeno Auuu odjeknulo je proplankom Letenke. Nastavila je da se kreće prema istoku. Oni koji su imali laptopove i kamere priključene na teleskope okrenuli su se da vide prelaz ISS preko samog diska Meseca.

Galamboš Branislav je dobro postavio svoj teleskop SW 200/1000 i fotoaparat Canon EOS 1200d i 21.07.2018 u SEV+1: 21.21.11. snimio tranzit ISS preko Meseca.

Za grupu učenika i nastavnika iz Zrenjanina ovim je otpočeo III prirodnjački kamp u organizaciji RCT Zrenjanin koji će se održati u Botošu, od 20- 23. avgusta 2018. Obzirom da se u ovom kampu planiraju teme iz astronomije i astrofizike program je započet na pravom mestu.

Na AKL se dolazi za inspiraciju, za pogled na jedan drugačiji svet, kao što je Zaratustra otišao u pećinu i odande uzviknuo: Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nema onih kojima sijaš.

Kada Astronomskog kampa na Letenci ne bi bilo, bilo bi teško osmisliti ga a još teže organizovati. Stiče se utisak da se on sam od sebe organizuje i da bi se posetioci kampa sledeće godine opet ovde okupili i bez poziva organizatora.

ALBUMI FOTOGRAFIJA SA AKL 2018

Odličan kratki film o AKL 2018

AKL 2018 - kako su ga videle ptice

AKL2018 - video zapisi

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky