Astro kamp Letenka 2016 

U toku slušanja predavanja iz astronomije, astronautike, astrofizike i istorije nauke, nameće se misao i pitanje: Da Tesle nije bilo da li bi bilo Astro kampa, da li bismo mi sada sedeli ovde i sve ovo slušali? Da li bi se astronautika pojavila i razvila, za njeno postojanje je neophodno prenošenje signala i informacija bežičnim putem? Da li bi astronomija bila svedena samo na zemaljske teleskope? Svemirski teleskopi poput Habla, Spicera, Čandre i drugih ne bi postojali bez daljinskog upravljanja. Slanje kosmičkih brodova bez ljudske posade do krajnjih granica Sunčevog sistema ne bi bilo moguće. Interferometarski teleskopi takođe ne bi mogli da funkcionišu bez bežične komunikacije. Zemlja ne bi svetlela noću bez Teslinih naizmeničnih struja.

Malo je malih naroda na planeti koji imaju ljudske gromade kao što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin ili Milutin Milanković, Njihov lik i delo su primeri i modeli na kojima treba da se vaspitavaju mladi naraštaji. Tesla posebno svojom etikom i otkrićima motiviše mlade ljude da se bave naukom i razvijaju naučni pogled na svet.

 Autobiografska knjiga Nikole Tesle Moji izumi je na žalost malo štivo, brošurica u kojoj on iznosi svoja sećanja i stavove iz kojih se mogu videti njegova filozofija i prepoznati najvažniji pronalasci i njihova ishodišta.

Dovoljna su dva razloga, kratko predstavljena u prvim pasusima da  multimedijalna predstava Nikola Tesla- Moji izumi, nađe opravdano mesto na Astro kampu Letenka 2016.  Povod može da bude 160 godina od Teslinog rođenja. Predstavu su izvele Marina Ajder i Jovana Turinski učenice OŠ “Vuk Karadžić* iz Zrenjanina i Lenka Stojkov učenica Zrenjaninske gimnazije.

Tako je govorio Nikola Tesla

Odlomci iz predstave Nikola Tesla- Moji izumi

mi1

mi9
mi14
mi4
mi5
nt1
mi15
mi16
mi11
mi13
mi8
mi8
mi17
nt12
mi10

Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi. To je težak zadatak za izumitelja, koga vrlo često pogrešno shvataju i ne priznaju. Ali on nalazi ogromnu nadoknadu u zadovoljstvu koje proizlazi iz njegove moći i osećanja da on pripada klasi izuzetno privilegovanih ljudi, bez kojih bi čovečanstvo odavno iščezlo u ljutoj borbi protiv nemilosrdnih sila prirode.

Ako govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos. Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve moje budne sate. Ali, ukoliko se rad shvata kao određeno delovanje u određeno vreme prema strogim pravilima, onda sam ja verovatno jedan od najvećih dokoličara…

Naši prvi pokušaji su potpuno instinktivni, podstaknuti maštom, živom i nedisciplinovanom. Sa godinama postajemo razumniji, sve sistematičniji i konstruktivniji. Ali, ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine…

…kada me je (u Parizu) gospodin Bečelor pritisnuo da idem u Ameriku sa namerom da usavršavam Edisonove mašine, odlučio sam se da okušam sreću u zemlji zlatnih obećanja. …

Ono što sam za sobom ostavio bilo je prekrasno, nadahnuto umetnošću i fascinantno u svakom pogledu; a ono što sam ovde ugledao bilo je mehanizovano, grubo i odbojno… “Zar je ovo Amerika?“, upitao sam se bolno iznenađen. “ Ova zemlja zaostaje čitav vek za Evropom u civilizaciji. ” Kada sam 1889. otputovao u inostranstvo iz Amerike – pet godina posle mog dolaska, uverio sam se da je Amerika više od sto godina ispred Evrope i do danas se ništa nije dogodilo, što bi izmenilo moje mišljenje.     

O novoj ideji se ne sme suditi po neposrednim rezultatima. Moj sistem prenosa energije pomoću naizmeničnih struja došao je u psihološkom trenutku, kao dugo traženi odgovor na mnoga hitna industrijska pitanja i mada je trebalo da se prevaziđe određeni otpor i da se kao i uvek pomire oprečni interesi, komercijalni nastup nije mogao još dugo da se odlaže. … 

Godine 1892. godine otputovao sam u London gde sam u Institutu za elektroinženjere održao predavanje. … Ser Džejms Divar zahtevao je od mene da se pojavim i pred članovima Kraljevskog instituta….Gurnuo me je u stolicu i nalio mi pola čaše divne braon tečnosti koja se presijavala u svim drugim bojama i imala ukus nektara. „Sada”, reče on, „Vi sedite u Faradejovoj stolici i uživate u viskiju koji je on obično pio.“ … Sledeće večeri izvodio sam svoj eksperiment pred članovima Kraljevskog instituta, posle čega se lord Rejli obratio prisutnima i njegove ljubazne reči su bile prvi podstrek za sve moje poduhvate. …Do tada nisam ni shvatao da imam poseban izumiteljski dar, ali lord Rejli koga sam uvek smatrao idealnim naučnikom je to rekao, i ako je to zaista bilo tačno, osetio sam da treba da se usredsredim na neku veliku ideju. 

Kad bismo mogli da proizvedemo električne efekte potrebnog kvaliteta, čitava planeta i uslovi života na njoj mogli bi da se promene. Sunce podiže vodu iz okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom. Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, da stvaramo jezera i reke i da dobijamo pokretačku snagu vode u neograničenim količinama. Ovo bi bio najdelotvorniji način da se Sunce iskoristi za potrebe čoveka. Ostvarenje ovoga zavisi od naše mogućnosti da razvijemo električne sile iste kao i u prirodi. Takav poduhvat se činio beznadežnim, ali ja sam se odlučio da pokušam i odmah po povratku u Sjedinjene Države u leto 1892. godine otpočeo sam rad koji se činio još privlačnijim, pošto su uređaji istog tipa bili potrebni za uspešan bežični prenos energije.  

„visokonaponski predajnik”… je rezonantni transformator …. (koji) vrši bežični prenos energije izvanredno efikasno i delotvorno…. Ovaj izum je bio jedan od mnogih izuma obuhvaćenih mojim „Svetskim sistemom“ bežičnog prenosa koji sam, po povratku u Njujork 1900. godine počeo da komercijalizujem.

 “… Ne samo što putem bežičnog prenosa ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta već isto tako uspostavlja vezu između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica…. To znači da telefonski pretplatnik može odavde da pozove bilo kog pretplatnika pa Zemljinoj kugli i da razgovara sa njim. Jedan prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogućiće mu da čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na njegovu udaljenost“.  

…od svih mojih izuma, visokonaponski predajnik (će se) pokazati najvažnijim i najdragocenijim za buduće generacije. Da ovo predvidim nije me toliko podstakla misao o komercijalnoj i industrijskoj revoluciji koju će on sigurno prouzrokovati koliko humane posledice mnogih dostignuća koje će on omogućiti.

 …Najveće dobro dolazi od tehničkog napretka koji teži sjedinjenju i harmoniji i moj bežični predajnik je pre svega takav. Pomoću njega će se reprodukovati ljudski glas i lik na svakom mestu i fabrike udaljene hiljadama milja od vodopada dobijaće energiju, leteće mašine će leteti oko Zemlje bez prestanka i Sunčeva energija će uticati na stvaranje jezera i reka za proizvodnju energije i za pretvaranje pustinja u plodnu zemlju. ..

Rat se može izbeći …jedino ukoliko izbrišemo razdaljine između ljudi … putem prenošenja vesti, prevoza putnika i robe i prenosa energije, jednoga dana će se stvoriti uslovi koji će obezbediti trajno prijateljstvo među ljudima. Mi sada najviše želimo da se zbližimo i da se bolje razumemo među sobom i među narodima širom sveta i da se oslobodimo fanatičke posvećenosti uzvišenim idealima nacionalnog egoizma i ponosa koji uvek imaju tendenciju da survavaju svet u preistorijsko divljaštvo i sukobe… Mir jedino može doći kao prirodna posledica svestranog prosvećivanja i stapanja rasa. …    

 (Moja) duhovna aktivnost… dovela me (je) konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline. Naše telo je skup usklađenih mehanizama, pokreti koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume. 

Mnogo veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko njih i u njima … Najobičnije svakodnevne pojave su za njih misteriozne i neobjašnjive. Čovek može da se iznenada rastuži i da s mukom traži objašnjenje, a mogao je da shvati da je do toga došlo prosto zato što je jedan oblak zaklonio Sunce…Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja. …

Naša tela su … izložena spoljašnjim uticajima… Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine, … automati koji su pogrešno shvatili rezultujuću silu spoljnjih impulsa kao slobodnu volju. Naši pokreti i druge radnje služe očuvanju života … Sve dok je organizam u odličnom stanju on reaguje tačno na sile koje ga pokreću, ali onog trenutka kada nastane neki poremećaj u … čoveku, njegova snaga za samoodržanjem slabi. … ukoliko neko ogluvi, ako mu vid oslabi ili su mu udovi povređeni, šanse za njegov dalji opstanak su umanjene… određena oštećenja mozga koja manje ili više slabe vitalne kvalitete automata ubrzavaju njegovu propast. Vrlo osećajno(m) i posmatranju sklono(m) biću sa … visokorazvijenim i potpuno netaknutim mehanizmom koji se ponaša u skladu sa promenljivim uslovima okoline, … priroda … omogućava da izbegne opasnosti koje su prikrivene da bi se direktno uočile…

Ideja o konstruisanju automata … davno mi je pala na pamet…Na njoj (sam) počeo aktivno da radim tek 1893. godine kada sam počeo istraživanja u radiotehnici… konstruisao sam izvestan broj automatskih mehanizama, kojima se upravljalo iz daljine …

Automati kojima upravlja operator u okviru svog vidokruga su prvi grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici … Naredno logičko poboljšanje…su automatski mehanizmi van vidokruga i na velikoj udaljenosti od upravljačkog centra…

Poslednjih godina uspešno sam rešio ovaj problem i sada radim na nacrtu letelica bez velikih i malih krila, bez propelera i ostalih spoljnjih dodataka, koje će razvijati strahovito velike brzine… Takva jedna mašina koja se održava u vazduhu i kreće isključivo na principu reakcije, a zamišljena je da se njome upravlja bilo mehanički, bilo putem bežično prenete energije…. 

Izgradnjom odgovarajućih postrojenja biće moguće projektil ove vrste lansirati u vazduh i spustiti gotovo tačno na svako predviđeno mesto, makar ono bilo hiljadama milja udaljeno. .. Sigurno da ćemo proizvoditi takve teledirigovane aparate koji će biti u stanju da se ponašaju kao da raspolažu sopstvenom inteligencijom … Još 1898. godine predložio sam predstavnicima jednog velikog industrijskog koncerna da proizvedu i javnosti prikažu automobilsko vozilo koje bi samo obavljalo neobično veliki broj radnji, od kojih bi neke bile srodne rasuđivanju. U tom trenutku, međutim, moj predlog je smatran nerealnim i od njega nije bilo ništa.

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret

AKL2016: Razgovor sa Bratislavom Ćurčićem

AKL2016: Razgovor sa Darkom Donevskim

AKL2016: Razgovor sa prof. dr Draganom Gajićem

ALBUMI FOTOGRAFIJA AKL16

Radio reportaža sa AKL REPORTAŽA

TV reportaša Srpske naučne televizije: 


NIKOLA TESLA

Nikola Tesla

Tesla vs Ajnštajn

Put do velikih izuma Nikole Tesle

Naučnici: Ostavite Teslu na miru!

Ponovo: Ostavite Teslu na miru

 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky