Astronomski razgovori

Boravak na Astro kampu Letenka 2016, koji se održao na Fruškoj Gori od 28.- 31. jula, Marina Ajder, Milica Eleković, Jovana Turinski, učenice OŠ “Vuk Karadžić”  iz Zrenjanina i Lenka Stojkov, učenica Zrenjaninske gimnazije  iskoristile su za razgovor sa prof. dr Draganom Gajićem. Prof. Gajić je redovni gost-predavač na Astro kampovima na Letenci.

dsc00275m
 dsc00276m
dsc00277m
dsc00277m
dsc00278ma
dsc00346m

Lenka: Molimo Vas da nam se predstavite.

Prof. Gajić: Ja sam profesor Dragan Gajić, inače sam redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakuktetu u Nišu, na departmanu za fiziku. Predajem sve „astropredmete” na našem fakultetu, dakle astrofiziku, astronomiju geografima, astrobiologiju predajem biolozima, a imam i neke predmete na master i doktorskim studijama.

Jovana: Šta je za Vas astronomija?

Prof. Gajić: Za mene je astronomija pre svega ljubav, jer ja stalno pričam da kad čovek zavoli pojave na nebu i kad to jednom  „uhvati” čoveka, to ga „ne pušta” do kraja života. Moj otac je bio geograf i kažu kad sam bio beba ili malo stariji, oko dve godine, da je moja tetka imala običaj da me izvede, da me drži u naručju da gledam u Mesec i kaže da je jedino mogla da me odvoji tako što mi kaže: „ Sad Mesec ide da spava, ‘ajde ideš i ti da spavaš”. Dakle, od najranijih dana ja sam voleo da gledam nebo, otac mi je davao atlase neba i ja sam kao sasvim mali dečak gledao u te atlase i tražio zvezde na nebu. Komšije su uvek govorile: „Jao, onaj mali Gajić je dobar, samo stalno gleda u nebo!” Tako da je za mene astronomija nešto što me drži već decenijama i ja sam naprosto zaljubljen u nju.

Milica: Šta Vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

Prof. Gajić: Ja sam završio fiziku, ali ta ljubav iz detinjstva vezana za astronomiju je stalno trajala i ja sam, kasnije kada sam već doktorirao, odabrao oblast u fizici koja je vezana za astronomiju i sebe sam ulovio kako, još u tim danima dok sam bio na studijama, kad god smo pričali o fizici ja sam tražio gde se to fizika nalazi u astronomiji, ustvari u astrofizici. To je jedna multidisciplinarna oblast, ima dosta fizike, ali i astronomije. Moj doktorat je, takođe, bio vezan za fizičke pojave na Jupiteru. Jednostavno, moja orijentacija je bila da spojim te dve nauke i to je ostalo tako do danas. Nije bilo nikakve dileme čime ću se ja baviti u životu.

Marina: Koju oblast astronomije najviše volite?

Prof. Gajić: Mene posebno interesuje astrobiologija i planetologija. Ja ne spadam u onu kategoriju ljudi koji se bave, na primer, kosmologijom. Ne kažem da o tome ne znam ništa, verovatno znam više od prosečnog građanina, ali ja više volim taj astrobiološki aspekt kosmosa i više volim da upijam ta saznanja koja su vezana za planete i ponašanje planeta.

Lenka: Kako Vi vidite svemir i da li mislite da postoji život van Zemlje?

Prof. Gajić: Ja tu moram odgovoriti kao iskusan profesor, dakle ne mogu da dam baš decidan odgovor. Kako fizički zakoni koji vladaju na našoj planeti i Sunce i Sunčev sistem nisu ništa specijalno u kosmosu i ako život već postoji na nasoj planeti logično je da od procene da postoji 10²² zvezda, odnosno planeta, u svemiru, života još negde ima. Međutim postoji jedna druga stvar, koja se zove „Kopernikanski princip” , koja gleda to iz drugog ugla i govori koliko su veliki problemi koje treba prevazići da bi život nastao iz nečega što je neživo i koliko je veliki skok potreban da možemo reći da je nešto što je nastalo iz organskih molekula, koji mogu biti složene forme kao što su proteini, DNK, RNK, itd.  živo, ako prihvatimo tu teoriju da je život formiran iz nežive materije. To je prilično retka pojava koja se zove „Hipoteza retke Zemlje”. Dakle postoje dva potpuno suprotstavljena mišljenja koja se nalaze na velikom „rastojanju” jedno od drugog. Ja očekujem da u kosmosu život postoji, s obzirom da postoji strahovito velik broj planeta, od kojih je mnoštvo njih slično Zemlji i nalazi se u sličnoj poziciji u odnosu na matične zvezde i gde su uslovi slični onima na Zemlji. Dakle očekujem da život na takvim planetama postoji, ali ne mislim da je broj planeta na kojima je život visoko organizovan, kao što je slučaj na našoj planeti, velik.

Jovana: Šta mislite o nastanku svemira i o onome što je bilo pre Velikog praska?

Prof. Gajić: Ja lično mislim da ta sama teorija Velikog praska ima dosta nedostataka i ona govori da je svemir nastao iz nečega što mi fizičari zovemo singularnost tj. iz nečega što je poput geometrijske tačke gde je čitav prostor bio u toj geometrijskoj tački u kojoj se nalazila ogromna energija i da je to u nekom trenutku, usled neke kvante fluktuacije, eksplodiralo i razvijalo se na način koji verovatno već znate. Mislim da je to veliki problem i za samu nauku, jer kosmologija, oblast fizike koja proučava nastanak svemira, ima velike probleme sa tom singularnošću. To je pitanje koje je na samom „frontu” nauke. Verovatno će saznanja do kojih ćemo doći u narednim decenijama tu situaciju malo rasvetliti. Činjenica je da je takva vizija nastanka svemira, koji je odjednom eksplodirao, počeo da se širi i kreira, nešto što će morati detaljnije da se utvrđuje. U fizici, astronomiji i astrofizici postoje možda čak i osnovna pitanja koja nisu rešena i upravo je na vama koji volite fiziku i astrofiziku i astronomiju, da jednog dana radite na tim problemima, što će doprineti razrešavanju dilema koje mi danas imamo. Najveći problemi u fizici i astrofizici su upravo vezani za kosmologiju i stanje materije u toja tački singulariteta iz čega je sve počelo.

Milica: Da li ste vi učestvovali u nekom otkriću?

Prof. Gajić: Teško je reći da je nešto otkriće. Naravno, čim se čovek bavi naukom, mora da objavljuje radove. Ja sam to i hteo da radim, a i morao sam, jer je moj posao takav. Međutim, ja ne mogu reći da su to otkrića koja su menjala svet, kao što je npr.  otkriće Nikole Tesle, našeg najvećeg pronalazača, obrtno magnetno polje, koje je uticalo na sam razvoj civilizacije. Nauka danas nije isto što je bila pre nekoliko vekova i godina. Nauka danas podrazumeva razne istraživačke timove, npr. postoji CERN koji ima više hiljada inženjera, fizičara, itd. i nauka danas podrazumeva veliku aparaturu. Biti naučnik danas ne znači imati razbarušenu kosu i da kada vam u trenutku nešto sine istrčite goli iz kade i vičete: „Eureka, eureka!“ dok trčite po ulici. To je jedan mukotrpan posao i ono što svi mi manje-više danas radimo je popravljamo neke teorije, ja sam  teorijski fizičar, dakle dodajem neke nove efekte itd. To jesu novine, ali nisu otkrića. Retki su ti koji mogu u „trenutku presvetljenja“ da naprave otkriće koje će promeniti svet. U svakom slučaju svaki rad koji se objavi prođe kroz ozbiljne recenzije, časopise itd. jeste nekakvo otkriće tj. neka novina u nauci, da li je to popravka neke teorije ili unošenje novih.

Marina: Šta biste poručili mladim astronomima?

Prof. Gajić: Preporučujem mladima, ne samo astronomima, da treba više da čitaju. Mislim da je problem mladih generacija to što nedovoljno čitaju. Nije dovoljna samo ljubav prema nečemu. Nije dovoljna samo ljubav prema astronomiji. Potrebno je i da nešto naučite. Da biste mogli da se bavite bilo čime pa i astronomijom, morate znati nešto o tome. Čitanje stručne literature, ali i čitanje beletristike i naučne fantastike npr. Artura Klarka, koji je fenomenalan pisac i veliki vizionar, kao i Isaka Asimova, može kod onih koji su laici da probudi želju i volju da se bave astronomijom. Ono što je po meni ključno je da prvo volite to što hoćete da radite svim srcem, da se sukobljavate sa teškoćama u tom poslu i da istrajete. I da čitate više. Kad god ne znate šta da radite, uzmite nešto da čitate. Pre spavanja pročitajte tri reda, ali nešto  pročitajte. Svaka informacija koju dobijate čitanjem ostavlja negde neki trag u vašoj svesti i podsvesti i onda se u određenoj situaciji vi setite nekog sličnog rešenja, sličnog načina da prevaziđete problem i to je nešto što je veoma dragoceno. Dakle- čitajte.

Lenka: Da li želite nešto da nam kažete što vas nismo pitali?

Prof. Gajić: Čitajte. I voleo bih da dodam da nema lepšeg prizora od onog kad se spuštate sa brda i vidite proplanak sa mnoštvom teleskopa i kad vidite noću kako „pukne“ nebo i zaljubite se u zvezde. Radite to, zaljubite se. Formirajte svoja sazvežđa. Sazvežđa su veštačka tvorevina, svako od vas može da napravi svoje sazvežđe. Kod nauke kao što je astronomija na prvi pogled vam se može učiniti da će to razbiti sve vaše romantične iluzije o svemiru, ali nije tako. U tom nebu, u tim zvezdama nađite nešto što će vas činiti romantičnim. Davno sam nešto pročitao i to sam upamtio da u stvari u svakom od nas imate teške hemijske elemente, koji su dospeli od protosolarnog oblaka, iz kog je formiran Sunčev sistem, sa nekih udaljenih zvezda koje su nekada davno eksplodirale. Svi ti teški elementi koji su u našem organizmu su deo neke zvezde. Upamtite to. Vi ste delić neke zvezde. To, bar mene, ushićuje i daje jednu romantičnu notu onome čime se ja bavim.

dsc00266m

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret

ALBUMI FOTOGRAFIJA AKL16


Dodaj komentar


ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky