Pre tačno dve godine, “Roskosmos” je javio da su ruski kosmonauti na ISS izveli prvi put u istoriji prenos naučnih informacija laserskim kanalom. Posada je uspela da sa orbite pošalje podatke ka stanici koja se nalazila na Kavkazu. Rusi danas poseduju široku mrežu laserskih stanica širom svoje velike zemlje[1] koja služi i za praćenje opasnih objekata u kosmičkom prostranstvu u okolini Zemlje.

29. januara 2013. godine, ruska kosmička agencija “Roskosmos” je objavila da su četiri dana pre toga ruski kosmonauti na Međunarodnoj orbitnoj stanici obavili prvu u istoriji lasersku komunikaciju sa Zemljom. Tročlana posada je poslala seriju podataka ka zemaljskoj stanici “Arhiz” koja se nalazi na severnom Kavkazu. Brzina poslatog signala iznosila je 125 megabita u sekundi, dok je brzina prijema bila 3 MB/s. Kako su rekli u “Roskosmosu”, ukupno je sa stanice na Zemlju poslato 400 MB slika Zemljine površine i telemetrijskih podataka. Eksperimenat je sproveden združenim naporima Naučne korporacije za preciznu mehaniku NPK “SPP” (ОАО НПК „СПП“) i raketne i kosmičke kompanije RKK „Energija“.

Do 2012. godine, Rusija je uspela da formira mrežu od pet laserskih stanica koje su se priključile postrojenjima za praćenje i kontrolu letilica u orbiti:

  • Podmoskovsko ŠćolkovoЩёлково, istočno od Moskve) opremljem laserskim sistemom “Saženj-T” (rus. “Сажень-Т“);
  • Nižni ArhizНижний Архыз, severni Kavkaski region) opremljen 25-santimetarskim laserskim daljinometrom „Saženj-TM-D“;
  • Pamirska stanica Majdanak (rus. Майданак, Uzbekistan) (bila operativna do 2002.) koristila teleskop prečnika 1,1 m;
  • Bajkonur
  • Altajski centar Savuška (rus. Саввушка, u blizini grada Zmeinogorska) (Južna Rusija);
  • Komsomoljsk-na-AmuruКомсомольск-на-Амуре, ruski Daleki istok) sa kvantno-optičkim sistemom „Saženj-S“.

Mrežu je osmislila i njome rukovodi moskovska korporacija НПК „СПП“[2] (rus. Научно-производственная корпорация „Системы прецизионного приборостроения“), sa ciljem da mrežu proširi na 20-25 zemaljskih stanica.

l1
Mreža ruskih laserskih stanica za praćenje (NPK „SPP“).

Mreža za optičko kosmičko praćenje

U avgustu 2012. godine, predstavnik ruskog kontrolnog kosmičkog centra je izjavio za medije da Rusija planira da u periodu 2013-2014 razmesti u zemlji i inostranstvu novu mrežu optičkih stanica za praćenje u okviru automatskog kosmičkog sistema za rano upozoravanje ASPOS (rus АСПОС – Автоматизированная система предупреждения об опасных ситуациях, ili na engl.Automated Space Danger Warning System). Karakteristike mreže, koja trenutno radi u eksperimentalnom režimu, omogućavaju praćenje kosmičkih letilica sve do najviših geostacionarnih orbita[3].

Samo dva meseca ranije, zamenik glavnog konstruktora “Sistema precizne mehanike” (NPK “SPP”) Jevgeni Grišin objavio je da se u planinama Altajskog regiona montira novi snažni optički i laserski teleskop. Prema planu, postrijenje u “Altajskom optičkom i laserskom centru G.S. Titov” trebalo je da bude završeno prošle ili ove godine, i da pruža podršku “Roskosmosu” i kosmičkim odbrambrenim snagama Rusije.

Sa prečnikom glavnog ogledala od 3,12 metara, ovaj 100-tonski teleskop se nalazi na planinskom vrhu visokom 650 metara, i predstavlja odgovor na američku špijunsku instalaciju AEOS[4] na Havajima. Teleskop bi trebalo da omogući praćenje veštačkih i prirodnih objekata na nebu koji se kreću brzinom do 3 stepena u sekundi[5]. Prethodnik novog teleskopa na Altaju, postavljen tamo 2004. godine, bio je optičko-laserski teleskop sa ogledalom prečnika 0.6 metara[6].

Odluka o gradnji nove instalacije donešena je posle trogodišnjih istraživanja, očigledno u okviru napora da se zameni odn. dopuni jedan drugi optički centar za praćenje, smešten na planini Majdanak u buvšoj sovjetskoj republici Uzbekistan. Postrojenje na Majdanaku je bio poznato po svojoj ulozi u protivsatelitskim operacijama unutra projekata IS“ (rus. „ИстребительCпутников“) iz 1960. godine i „Narjad“ (rus. „Наряд“) iz 1987. godine. Slično tom postrojenju, altajski teleskop će biti sposoban za otkrivanje objekata veličine od samo 200 cm u geostacionarnoj orbiti.

Od 2013. godine, ruski zvaničnici su takođe objavili da se vode pregovori sa vladom Bolivije da se na njihovoj teritoriji započne sa gradnjom postrojenja za praćenje objekata[7].

Pored toga, teleskop „AZT-33IK“[8] opservatorije Sajan (Tunkinski rejon) koja radi za Institut solarno-zemne fizike unutar Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka (RAN), takođe će biti integrisana u ASPOS mrežu.

Nakon pada velikog meteorita u Rusiji u februaru 2013. godine, koji je izazvao mnoge povrede i materijalnu štetu, direktor korporacije NPK „SPP“, Viktor Šargorodski, je izjavio za novinsku agenciju RIA „Novosti“ da ASPOS sistem ima mogućnosta da prati i svemirski otpad i meteore.

l2 l3 l4

Laserska stanica Šćolkovo (14C215) u Podmoskovlju opremljena kvantno-optičkim sistemom sistemom “Seženj-T”. Prečnik glavnog ogledala – 600 mm; vidno polje (široko) - 3°; vidno polje (usko) – 16’; ugaona brzina – 7,5°/sec.

l5
Altajski optički i laserski centar za praćenje Savušla (Zmeinogorsk) (14C218).

l6 l7

Kvantno-optički sistem montiran u Altajskom centru Savuška.

l8
Bajkonurski transportni kvantno-optički sistem “Saženj-TOS” (14C214). Služi za precizno određivanje trajektorija kosmičkih letilica, kao i raketa prilikom lansiranja

l9
Uzbečka stanica na planini Majdanak nalazila se na visini od 2.750 m.

Kompletiranje ASPOS mreže

21. februara 2013. godine, „Roskosmos“ je objavio ponudu za ugovor vredan 86 miliona rubalja za unapređenje i kompletno testiranje prve faze mreže ASPOS-OKP (4610№1) tokom 2013-2015. (rus. АСПОС ОКП – Автоматизированная система предупреждения об опасных ситуациях в околоземном космическом пространстве; OKP je skraćenica od „okolozemnog prostranstva“, tj. Near-Earth Space). Bilo je u planu da se pobednička ponuda objavi 4. aprila 2013. godine. Nešto kasnije, svet je saznao da su kao partneri odabrani moskovski „Vimpel“[9] (ОАО МАКВымпел“) i Keldišov Institut za primenjenu matematiku(ИПМ им. М.В. Келдыша).

Ugovor je obavezivao partnere da kompletiraju merni i informacioni sistem teleskopa MZT-33VM i automatizuju sistem za dobijanje, obradu, analizu i prenošenje podataka vezanih za praćenje. Prema biltenima „Roskosmosa“, prva faza ASPOS OKP mreže treba da sadrži sledeće komponente:

  • Glavni analitički informacioni centar (jezgo sistema);
  • Odeljenje za nadzor opasnosti od sudara na geostacionarnim, viskoeliptičnim iorbitama srednje visine;
  • Odeljenje za nadzor opasnosti od sudara na niskim orbitama oko Zemlje;
  • Odeljenje za proračun solarnih i geomagnetnih aktivnosti;
  • Odeljenje za analizu nenavigacionih podataka o kosmičkim objektima.

l10
Amblem automatizovanog sistema za zaštitu od opasnih situacija na niskim orbitama oko Zemlje (ASPOS OKP).

l11
Amblem moskovske akcionarske kompanije “Vimpel”. Danas ništa što se tiče savremene odbrane Rusije ne može da se zamisli bez učewšća ove kompanije.

l12
Teleskop AZT-33VM
prečnika glavnog ogledala 1,6 m (sekundarno ogledalo – 0,6 m). Trenutno je u konstrukciji u blizini Bajkalskog jezera. Biće završen do 2017.

Tokom druge faze razvoja, mreža ASPOS bi trebalo da bude obogaćena specijalizovanom optičkom i optiko-električnom opremom za praćenje.

Tokom faze testiranja, mreža ASPOS je uspela da prati kosmičke objekte na visinama od 200 do 50.000 km pokrivajući orbitne prakvično svih nagiba i geografskih dužina. Opasnost od sudara moguće je predvideti za 70 letilica koje su praćene, najmanje 30 časova pre sudara. Ulazak kosmičkih objekata u Zemljinu atmosferuje bio predviđan 1-30 dana pre ulaska, sa vremenskom greškom ne većom od 25 procenata od vremenskog perioda preostalog do stvarnog ulaska u atmosferu.

l13
Količina objekata koje treba posmatrati sve je veća. njihov broj je 2011. iznosio oko 14.000.

l14
U periodu 2009.-2011. broj opasnih približavanja sa ISS iznosio je 200 a sa orbitnim satelitima 500. Svakog meseca je registrovano 6-10 opasnih približavanja. Danas je statistika sigurno i gora.

l15
Neki od poznatijih letilica koje su pale sa orbite na Zemlju.
Svake godine sa orbite padne 100-200 objekata. Njihova ukupna težina iznosi nekoliko desetina tona i površina oko 100 m2.

l16
ISON – International Scientific Optical Network
(rus. Международная научная оптическая сеть) – jedna od najvećih ruskih mreža za posmatranje NEO objekata u blizini Zrmlje. Delom ih finansira „Roskosmos“ i ruska Akademija nauka. Mrežu čini oko 30 teleskopa u 20-ak opservatorija u 10-ak zemalja. Ova mreža je otkrila kometu C/2012 S1 (ISON), o kojoj je pisano i na našem sajtu.

Sa kompletiranjem druge faze razvoja sistema, broj letilica koje će moći da budu praćene porašće na 80, uključujući:

  • ne manje od 30 letilica na niskoj orbiti (kao što su ISS, itd.);
  • ne manje od 15 letilica na geostacionarnoj orbiti (kao što su komunikacioni sateliti „Ekspress“);
  • ne manje od 35 letilica na srednje visokim orbitama (kao što su sateliti GLONASS);
  • i ne manje od 5 letilica na visikoeliptičnim orbitama (kao što je kosmička opservatorija „Spektr-R“).

Karakteristike ASPOS mreže (druga faza):

Capability

Low Earth orbit

Geostationary orbit

Medium altitude orbit

Highly elliptical orbits

Number of trackable spacecraft

30

15

35

5

Advance warning time for a close pass (in hours)

30

40

40

40

Number of close passes trackable per day

9

2

3

2

Number of controlled reentries trackable in 30 days

2

2

2

2

Number of objects at high risk of reentry trackable per day

5

N/A

N/A

1

Minimal size of trackable objects (in centimeters)

40

50

100

100

Average orbital parameter error for trackable objects (in kilometers)

30

30

25

80

 


[1] Ovaj text je logičan nastavak nedavno objavljene priče o „Zemaljskim kontrolnim stanicama (KIK) u Rusiji.

[2] Korporacija za projektovanje, proizvodnju, testiranje, modernizaciju, remont i eksploataciju sistema precizne mehanike, u koje spadaju kvantno-optički, optičko-elektronski i radio-optički sistemi na kopnenu, u vazduhu, kosmosu i na moru radi vojno-kosmičkog monitoringa, merenja parametara kretanja, fotometričkih karakteristika i dobijanja slika kosmičkih aparata, raketa-nosača, dopunskih stepeni, itd.

[3] Visina te orbite je 35.786 km iznad površine Zemlje.

[4] Postrojenje Advanced Electro-Optical System (AEOS) na ostrvu Maui pripada Ministarstvu odbrane SAD i služi za vrlo precizno praćenje balističkih projektila i satelita. Imaju nekoliko teleskopa (otkrili su usput i 58 asteroida!) i jedan od najmoćnijih računarskih sistema na svetu.

[5] Znači da objekat preleti rastojanje sa jednog na drugi horizont za jedan minut. Ako leti na visini od 100 km, znači da se kreće brzinom od 34.000 km/h.

[6] Ovaj teleskop Kasegrenovog tipa koristi laser za trajektorijska merenja na udaljenostima od 500 km do 40.000 km, sa preciznošću od 1 cm.

[7] Mnogi neznaju da je GPS, navigacioni sistem Amerike koji predodređeno ima vojnu namenu, imao merne stanice i na teritoriji Rusije, ali ih je ovog leta, kao odgovor na sankcije, Rusija isljučila plašeći se upravo njihovog korišćenja u vojne svrhe. Sa druge strane, SAD nikada nije dozvolio da ruski međunarodni navigacioni sistem ГЛОНАСС postavi svoje stanice na tlu Amerike. Amerika je čak odbijala i pregovore na tu temu.

[8] Infracrveni teleskop ima prečnik primarnog ogledala 1700 mm, sekundarnog 210 mm, žižinu daljinu 30 m. Moža da vidi zvezde 22. zv. veličine.

[9] Kompanija za razvoj sistema raketno-kosmičke odbrane (RKO) u koje spadaju: sistemi za predupređivanje raketnih napada, sistemi za kontrolu kosmičkog prostranstva, sisteme za protivraketnu odbranu,

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka