hst r
 

 

  PODACI O TELESKOPU
  Organizacija: NASA / ESA / STScI
Datum lansiranja: 24. april 1990.
Mesto lansiranja: SC Kenedi
Letelica lansiranja: Diskaveri (STS-31)
Dužina misije: 27 godina
Datum deorbitacije: ~2021
Masa: 11.110 kg
Tip orbite: niska Zemljina orbita
Visina orbite: 551–555 km
Orbitalni period: 96–97 minuta
(14-15 perioda na dan)
Orbitalna brzina: 7.500 m/s
Lokacija: niska orbita Zemlje
Tip: Riči-Kretienov reflektor
Talasna dužina: Optička, ultraljubičasta, blisko-infracrvena
Prečnik: 2,4 m
Površina 4,5 m²
Fokalna dužina: 57,6 m
Instrumenti
NICMOS infracrvena kamera/spektrometar
ACS optička kamera za istraživanja
WFC3 optička kamera širokog polja
COS ultraljubičasti spektrograf
STIS optički spektrometer/kamera
FGS tri senzora za fino navođenje

Godine 1609, Galileo Galilej je otkrio teleskop i pokrenuo revoluciju koja je zauvek promenila čovekov pogled na svet. Njegovo zapažanje da u svemiru postoje tela koja se ne okreću oko Zemlje, kao što je to slučaj sa 4 Jupiterova satelita je ukazalo na ispravnost Kopernikovog heliocentričnog sistema. Do tada važeći Ptolomejev geocentrični sistem ostaće deo duboke istorije.

Skoro četiri veka kasnije,1990. počinje nova revolucija u astronomiji. Podignut na orbitu visoku 544km iznad Zemljine površine, sa pogledom bez uticaja atmosfere, koja zamagljuje i blokira neke važne talasne dužine svetlosti, Svemirski teleskop Habl doslednije i detaljnije posmatra astronomske objekte i fenomene nego što to radi bilo koji zemaljski teleskop. Osetljive kamere i spektrografi teleskopa posmatraju kako bliske objekte, kao što su mali asteroidi tako i galaksije u formiranju iz vremena kada je svemir bio na samo 3% svog trenutnog doba.

Od trenutka lansiranja 24. aprila 1990. do danas Svemirski teleskop Habl je omogućio i izazivao promene u skoro svakoj oblasti posmatračke astronomije. Pružio je novi pogled na Univerzum i za 28 godina nadmašio sva očekivanja. U toku je revolucija koju za sada suvereno predvodi.

Opservirao je 43 500 kosmičkih objekata u više od 1,5 miliona posmatranja.

Više od 163 500 puta se okrenuo oko Zemlje. Prevalio je oko 6,5 milijardi km.

Prikupio je više od 153 terabajti podataka, koji su dostupni sadašnjim i budućim generacijama istraživača. Koristeći te podatke astronomi su do sada objavili više od 15 500 naučnih radova. Ovi dokumenti su referisani u drugim publikacijama preko 600 000 puta. Ovi podaci su sadržaj svakog aktuelnog astronomskog udžbenika. 

Periodično servisiranje i nadogradnje najsavremenijim instrumentima astronomima su davali sve bolji pogled na kosmos.

Hablova otkrića i nezaboravne fotografije su povećali interes javnosti za astronomiju. Habl je postao naučna i kulturna ikona.

Svemirski teleskop Habl je rezultat međunarodne saradnje NASA i ESA (Evropska svemirska agencija). Teleskopom  rukovodi NASA-in Goddard Space Flight Center u Greenbeltu, u Marylandu. Hablovim naučnim operacijama upravlja Naučni institut za svemirski teleskop (STScI) u Baltimoru. STScI-om, za NASA-u upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u Vašingtonu, D.C.

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka