Kamera koja je snimila stvari koje ljudsko oko nikada neće videti, a kako stvari sada stoje ni druge kamere za našeg života, zaslužuje od mene jedan malo detaljniji pregled.

l1
Instaliranje kamere, 'sokolovog oka' 'New Horizonsa'. Ko bi rekao da je ova slika stara preko 12 godina.

LOng-Range Reconnaissance Imager (LORRI) – mi bi možda rekli Dalekometna izviđačka kamera – predstavlja aparat visoke rezolucije montiran na međuplanetnu sondu 'New Horizons' prvenstveno zarad misije na Pluton i njegove mesece. Naravno, inženjeri su se potajno nadali da će njihova kamera preživeti i nastavak misije, te snimiti i neki objekat Kajperovog pojasa. Za sada čekamo još 11 meseci pa da vidimo slike tajanstvenog sveta pod šifrom 2014 MU69. 'New Horizons' je lansiran krajem januara 2006. kao inauguraciona misija Nasinog programa 'New Frontiers'. LORRI je uskougaoni (vidno polje = 0,29°×0,29°[1]) i sa visokom rezolucijom [4,95 μrad (~1 arcsec) po pikselu], Ritchey–Chrétienov teleskop sa primarom prečnika 20,8 cm, žižinom daljinom 263 cm, i 3 dodatna sočiva za bolju oštrinu periferije i smanjivanje distorzije vidnog polja. U ravni optički aktivnog regiona nalazi se CCD detetor sa 1024×1024 piksela. LORRI omogućava panhromatsko (crno-belo) snimanje u rasponu talasnih dužina od 350 nm do 850 nm, što pokriva ono što mi zovemo vidljivom svetlošću. LORRI operiše u termalno ekstremnom okruženju, te je smešten unutar tople sonde, sa velikim otvorom na boku trupa kroz koji 'gleda' u hladni kosmos. LORRI poseduje silicijum-karbidni optički sistem, konstruisan tako da održava fokus duž čitavog temperaturnog raspona bez mehanizma za podešavanje žiže ili nekakvih filtera, skoro standardnih kod drugih međuplanetnih kamera. Pored toga, kosmička letilica vrši stabilizaciju korišćenjem malih trastera[2] a ne putem reakcionih točkova i time strogo limitira vreme ekspozicije i optičko rasipanje tokom različitih merenja.

l2

UVOD

Misija NH je lansirana sa Floride 19. januara 2006. sa zadatkom da istraži dvojni sistem Pluton-Haron i Kajperov pojas. Ali pre toga, NH je proleteo pored asteroida (1325249) APL, a onda 8 meseci kasnije, tačnije 28. februara 2007, radi gravitacione asistencije i povećanja brzine, i pored Jupitera. Sećam se da sam sve te važne momente misije pokrivao i pisao o njima. Posle devet korekcija putanje od lansiranja, sonda je 14. jula 2015. proletela kraj Plutona na samo 12.470 km. Relativna brzina je iznosila 49.600 km/h.

Ispostavilo se da je Pluton daleko zanimljiviiji nego što se verovalo na početku misije i mnogi u Nasi su se pokajali što nisu dali još koji milion i još bolje opremili svoju sondu. Tačno 3,2 dana pred prelet, kamera je počela da mapira Pluton i Haron sa rezolucijom od 40-ak km. Tačno toliko je iznosila polovina rotacionog perioda sistema Pluton-Haron, što je omogućavalo da se snime obe strane dva tela. Snimanja iz sve veće blizine ponavljana su dvaput dnevno sa željom da se uhvate promene na površini izazvane lokalnim snežnim padavinama ili kriovulkanizmom. Zbog nagiba Plutona, jedan deo severne polulopte je sve vreme bio u senci, ali su slike u boji sistema MVIC[3] (Multispectral Visible Imaging Camera) omogućile da se kadrovi preklope i dobiju slike čitave planete. Uređaj LEISA je pravio infracrvene mape rezoilucije od 7 km/px do 0,6 km/px za odabrane zone. U magnovenju, LORRI je uspeo da snimi i udaljena i sićišna preostala četiri meseca, Nix, Kerberos, Styxi Hydru.

l3
Na ovoj udaljenosti, LORRI je video Pluton i Haron mnogo bolje nego što je to mogao Hablov teleskop. To je mogao još od februara 2015. LORRI ima oko 25 puta manje oštar vid od Habla, što znači da je morao da bude 25 puta bliži Plutonu od Habla.

l4
Poređenje brzina tri letilice.

ZAHTEVI KAMERE

LORRI je kamera visoke rezolucije u vidljivom delu spektra, sa velikom žižinom daljinom. Kameri je bio dodeljen primarni zadatak da snima monohromatske slike, ali u uslovima vrlo slabe svetlosti. Ostali instrumenti su snimali u multispektralnom i hiperspektralnom spektru. U trenutku susreta, na 33 AJ od Sunca, nivo osvetljenosti je bio 1.000 puta manji od nego na Zemlji, ali je Pluton bio neuobičajeno svetao objekat sa vizuelnim albedom od ~0,55. U slučaju asteroida MU69, koji se nalazi na nekih 44 AJ od Sunca, osvetljenost će biti još manja a objekat još tamniji, sa albedom od svega ~0.1

Glavni ciljevi LORRI-ja su bili: 1) da tokom faze prilaska pribaviti slike Plutona i Harona visoke rezolucije, uključujući hemisfere koje neće biti snimane tokom najbližeg preleta; 2) da tokom najbližeg preleta snima trenutnim vidnim poljem (IFOV) od oko 50 metara po elementu i 3) da pribavlja slike za optičku navigaciju neophodne za korigovanja trajektorije. LORRI spada u reflektujuće teleskope Ritchey-Chrétienove konstrukcije[4], sa grupom dodatnih sočiva za poboljšanje slike u blizini fokusne ravni. Digitalne slike je pravio osetljivi CCD detektor.

LORRI je smešten u unutrašnjost sonde 'New Horizons', koja je dizajnirana tako da joj unutrašnjost bude bliska sobnoj temperaturi. Pošto teleskop posmatra ledeni kosmos a CCD je dizajniran da radi na ispod -70°C, termički odraditi sve to je bio veliki izazov. Da bi se sačuvale optičke performanse, korišćeni su materijali visoke termičke provodljivosti i niskog koeficijenta termičkog širenja. Kao rezultat, i promarno i sekundarno ogledalo LORRI-ja, kao i nosači, napravljeni su od impregniranog silicijum-karbida.  

l6
Levo: Teleskop LORRI, prikazuke SiC ogledala i noseću strukturu. Desno: Kompozitno kućište teleskopa sa vešanjem na testiranju. Teleskop je bez mehanizma za fokusiranje u temperaturnom rasponu od -125°C do +40°C. S druge strane, dok je u unutrašnjosti sonde nekada i +40°, dotle je neophodno održavati CCD na -70°C, a to se postiže dobrom izolacijom.

l7
Levo je unutrašnjost sonde i otvor teleskopa, a desno LORRI u kućištu, sa sekundarnom ogledalima u sredini.

l8

l9
LORRI
smešten u NH, sa skinutim spoljnjim panelom. LORRI je obmotan izolacionim pokrivačem, a poklopac (sa izolacijom) je zatvoren. Krajnje desno je jedan od solarnih senzora.
Znam da izgleda čudno, ali i pored svega ovo su JEDINE slike ove kamere koje sam uspeo da nađem na netu!

Tokom približavanja Plutonu, koje se odvijalo pod idealnim uslovima solarne osvetljenosti (sa malim faznim uglom, odn. uglom Sunce-Pluton-sonda od samo 24°), LORRI je morao da slika površinu Plutona sa odnosom 'signal-to-noise' (SNR) >100 u svakom kadru. Geometrija prilaska cilju je bila takva da su uslovi za slikanje u blizini najbližeg prilaska Plutonu, gde su snimane slike najveće rezolucije, bili loši jer su bili u blizini terminatora i pod slabom osvetljenošću, te je LORRI morao da slika pri šumu SNR>20. Isto tako, kada dogodine stigne do Kajperovog objekta, LORRI će imati za cilj SNR>20.

Od LORRI-ja se očekivalo da na udaljenosti od nekih 10.000 km od površine ima rezoluciju od ~100 metara. Kamera je dizajnirana da ispunjava zahteve naučnika ne samo na nominalnoj radnoj temperaturi (to je -100°C za teleskop), već i na sobnoj temperaturi.

Za potrebe optičke navigacije, od LORRI-ja se očekivalo da slika zvezde vizuelne magnitude V=11,5 pri SNR>7 i ekspozicije od 100 ms. LORRI je u stanju da koristi tzv. 4×4 binning mod[5], režim pri kome se ekspozicijom od 9,9 sekundi može da snimi zvezde magnitude V>17. Ovaj režim je korišćen i u potrazi za KBO koji će biti posećen posle Plutona, a biće korišćen i za navigaciju u poslednjoj fazi misije. LORRI je dizajniran da na 40 AJ od Sunca može da detektuje objekat prečnika 50 km sa albedom od 0,04 i sa faznim uglom od 25° sa udaljenosti od 0,35 AJ (50 mil. km), više od 40 dana pre susreta sa objektom. To daje dovoljno vremena za podešavanje putanje sonde ka cilju.

Opserviranje Plutonovog sistema je započeto 90 dana pre preleta iznad planete, u vreme kada su se Pluton i Haron već videli razdvojeno, kao dva objekta, a mogli su da se nazru i Niks i Hidra. Dve nedelje pre proleta, Pluton i Haron su poslednji put mogli da se vide zajedno u jednom kadru.

Poslednja slika čitavog Plutona u jednom kadru snimljena je 10 sati pre preleta, i ta slika je iskorišćena za konstruisanje globalne mape, određivanje oblika Plutona i moguće spljoštenosti.

Naučno korišćenje kamere LORRI nije bilo planirano sve do početka 2015, ali je ona imala i druge funkcije. Kampanja optičke navigacije počela je 20. juna 2014. a sledeće tri su bile tokom prve polovine 2015. godine. Kamera je vršila dve vrste opsrvacija. U punoj rezoluciji, i te slike je slala onako kako ih je snimila. Ali u tom režimu kamera nije mogla da snima vrlo duge ekspozicije jer su slike postajale 'zamrljane' zbog kretanja letilice. Međutim, koristila je i pomenuti režim 'četvrt-rezolucije' u kome su na čipu kamere bila grupisana 4×4 piksela; u tom režimu bilo je moguće imati mnogo duže ekspozicije. Možda izgleda kao kontraintuitivno, ali na taj način su mali i tamni meseci, kao što su Niks i Hidra, pre bili snimljeni u manjoj rezoluciji nego u velikoj. 'New Horizons' ih je prvi put detektovao u januaru 2015. tokom druge kampanje optičke navigacije. U 3. i 4. kampanji korišćen je još jedan instrument, multispektralna kamera MVIC, koja je uključena da bi bila bekap LORRI-ju za slučaj da iz nekog razloga ovaj omane.

l10
Simulacija prve optičke navigacione kampanje od 20-27. jula 2014. Tom prilikom su vršena dva osmatranja dnevno, a svako osmatranje je uključivalo 5 LORRI slika pune rezolucije. Tada je snimljena jedna puna revolucija Harona oko Plutona. Manji meseci su još nevidljivi. Razmak između Harona i Plutona je samo par piksela. Plavi kvadrat je vidno polje kamere, a kadenca je po jedan kadar svakih 12 sati. Čitav Plutonov sistem, sem Hidre, može da stane u kocku stranica 60 px.

l11
Druga navigaciona kampanja od 25. januara do 6. marta 2015. Vršeno je po jedno osmatranje svakog drugog dana tokom 6 nedelja. Svako od njih je uključivalo po 5 LORRI-jevih slika četvrt-rezolucije. Snimljena je jedna puna revolucija Hidre oko Plutona, i još jednom puna revolucija Harona. Iako je snimak napravljen 6 meseci posle I kampanje, sistem jedva da je išta veći!

l12
Druga navigaciona kampanja, sa punom revolucijom Hidre i jednim kadrom svakih 48 sati. Kadrovi su bili samo 256 px2.

l13
Treća navigaciona kampanja od 5. aprila do 15. maja 2015. Slično kao II kampanja. U drugoj nedelji Pluton je bio veličine 5 piksela. Umesto pet LORRI slika svakih 12 sati, sada ih je bilo 4, plus jedna MVIC kao bekap.

l14
Plutocentrični šestodnevni filmić snimljen tokom druge nedelje treće kampanje optičke navigacije 2015. Udaljenost: od 103 do 111 miliona km.

l15
Simulacija Hidrina kampanje
– to su i dalje bile samo pokretne tačke, ali je bilo uzbudljivo gledati kako veličina orbita vidljivo raste tokom tih 6 nedelja.
Čim se ova kampanja završila, 'New Horizons' je od 16. maja do 27. maja prestao sa posmatranjem Plutona i okrenuo se ka Zemlji u ražimu spin-stabilizacije da bi kompletno ispraznio magnetofon sa podacima u cilju pripreme za predstojeće događaje.

l16
  Četvrta navigaciona kampanja od 27. maja do 16. jula 2015. LORRI je snimao jednodnevna osmatranja tokom 7 nedelja. Prvih 26 dana (do 21 dan pred najbliži dolazak), svako osmatranje je uključivalo 4 pune rezolucije LORRI-ja, 6 četvrt-rezolucije LORRI-ja, i 2 slike MVIC. Poslednja 23 dana (od 21 dana pre do 1 dana posle najbližeg prolaska), svako posmatranje je uključivalo po 5 slika LORRI-ja u punoj rezoluciji.
Ko odgleda do kraja animaciju koja pokriva 7 nedelja, videće da je centar animacije smešten u baricentar

l17
Ovaj snimak je napravljen između 25. aprila i 1. maja 2015. kamerom LORRI. U sredini je obrađena slika a desno sa ucrtanim orbitama 4 meseca: Stiksa, Niksa, Kerberosa i Hidre koji se okreću na 42.000, 49.000. 58.000 i 65.000 km oko zajedničkog baricentra Plutona i Harona.

l18
Slike LORRI kamere prikazuju kako se polako pojavljuju detalji površine tokom poslednja 3 meseca.

Možda nije loše ovde da podsetim da je način na koji je optički navigacioni tim pretvarao ove slike koje su stizale sa sonde u podatke o dispozicijama Plutona i njegovih meseci krajne fascinantan, i da je uključivao mnogo teških poslova; npr. tim je uzimao u obzir geometrijsku distorziju kamere koja je uočena tokom posmatranja zvezdanih jata M6 i M7 iz Škorpijinog repa. (Tu distorziju su nazivali 'značajnom', iako je iznosila 1,73±0,01 piksela u uglovima vidnog polja!) Zapravo, malo ljudi zna da su postojala – ne znam da li i dalje rade u punom sastavu – dva nezavisna optička tima za navigavanje: jedan je 'KinetX Inc.' iz Arizone[6] a drugi JPL iz Kalifornije, od kojih je svaki razvio sopstveni softver ('KinetX' koristi MATLAB, a JPL koristi Fortran i 'C'),

OPIS INSTRUMENTA

LORRI instrument je konstruisan i proizveden zajedničkim radom Laboratorije fakulteta Johns Hopkins (Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory, JHU/APL) i kompanije 'SSG Precision Optronics Inc.' (SSG) iz Masačusetsa. LORRI poseduje četiri podjedinice koje su blisko povezane električnim vezama. To je optički sklop (OTA), poklopac koji prekriva otvor teleskopa, pridružena elektronika (ASE) i jedinica fokalne ravni (FPU). Sem poklopca, svi ostali delovi se nalaze unutar sonde; klapna je montirana spolja, na bočnom panelu. LORRI ima elektronski regulisanu blendu, bez pokretnih delova, sem poklopca. Elektronika ASE je obezbeđivala celokupnu električnu vezu teleskopa i letilice, sem onu za kontrolu poklopca, nekoliko brodskih termistora (otpornika čije se karakteristike menjaju sa temperaturom) i dva dekontaminaciona grejača. Sledi dijagram instrumenta.

l19
Tzv. blok-dijagram, prikazuje podjedinice: OTA, FPU i ASE. ESA sadrži tri segmenta LVPS (Low Voltage Power Supply), EPU (Event Processing Unit) i IM I/O (Imager Input/Output board).

l20
Presek teleskopa LORRI.
M1 je primarno ogledalo a M2 sekundarno. Radijator od pozlaćenogberilijuma drži CCD na hladnom da bi elektronički pozadinski šum sveo na minimum. Primarno ogledalo ima prečnim 20,8 cm. Ukupna težina LORRI-ja – 8,6 kg (optika 5,6 kg); potrošnja struje – 4,6 W; snaga grejača – 10 W.

l21
Primarno (M1) i sekundarno (M2) sočivo i sočiva za korekciju distorzije uglova slike.

l22
Površina ogledala je urađena visokovakumskom tehnologijom SURMET prekrivanja površine silicijumom.

l23
Levo su dati grafički prikazi vidnih polja tri imidžing instrumenta 'New Horizonsa'.

l24
Ovako kada se gleda, 'New Horizons' i nije tako veliki za jednog svetskog rekordera u više kategorija. LORRI je samo jedan od 7 instrumenata – ima 3 optička, 2 za merenje plazme i jedan za brojanje čestica prašine i jedan radiometar. Nuklearni izvor energije (RTG) za instrumente može da izdvoji tričavih 21 W struje, tako da nikad svi instrumenti nisu mogli da rade jednovremeno.

l25
Crvenim je prikazana trajektorija leta 'New Horizonsa' kroz Plutonov sistem
. Zajedno sa svim drugim instrumentima, LORRI je toliko snimao, da su podaci slati na Zemlju više od godinu dana!

Pravac u kome gleda LORRI je tako podešen da se podudarao sa greškom od samo 0,1° sa pravcem teleskopa Ralph (MVIC).

Optički sklop teleskopa, OTA, ne računajući jedinicu fokalne ravni i termoizolacionu zaštitu, konstruisan je i napravljen u 'SSG Precision Optronics, Inc.'. Primarni i sekundarni reflektujući optički elementi su napravljeni od silicijum-karbida (SiC). Teleskop ima žižinu daljinu 2.630 mm i otvor blende f/12,6. Tri silicijumska sočiva za ispravljanje vidnog polja, smeštena ispred jedinice fokalne ravni, jedini su refrakcioni elementiu čitavom teleskopu.

Noseća struktura teleskopa napravljena od SiC drži 2 ogledala i 3 sočiva za ispravljanje polja. To je monolitna struktura sastavljena od pregrade primarnog ogledala, kratke cilindrične sekcije i trokraki nosač za sekundarno ogledalo. Grafitno kućište teleskopa je pričvršćeno preko tri titanijumske, vibraciono izolovane stope. Sve to je pričvršćeno za letilicu putem šest nogara od epoksidnog stakla, koje obezbeđuju termoizolaciju. Čitav OTA je pokriven višeslojnom izolacijom sem, normalno, otvora teleskopa.

l26
Različite vrste termoizolacije bez kojih LORRI ne bi mogao da radi.

l27
Mehanički dizajn LORRI-ja (spoljnji deo).

l28
Koncept termo-pokrivača teleskopa. Korišćena su 23 komada izolacionog materijala da bi se postigla savršena zaštita i oni čine 15% ukupne težine instrumenta.

l29
Grafički prikaz unutrašnjih temperatura kamere LORRI.

l30
LORRI odpozadi
. Ne izgleda komplikovano, ali je i takav uspeo da uoči Pluton na udaljenosti od 28 AJ.

LORRI se štitio od kontaminacije i solarne zaslepljenosti poklopcem koji je mogao da se otvori samo jednom. Kapak je montiran na poljnoj stranici letilice, dok je kućište kamere produženo do samog kapka da bi se ostvarilo zaptivanje. Poklopac je bio napravljen od aluminijumske legure, sa termoizolacijom radi kontrole temperature pre otvaranja. Mehanizam je imao redundantne[7] opruge i parafinske aktuatore za otvaranje. Poklopac je uspešno otvoren tokom prilaska Jupiteru, 29. avgusta 2006.

LORRI koristi isti mikroprocesor – RTX-2010[8] – kao i njegov brodski komšijski instrument PEPSSI (Pluto Energetic Particle Spectrometer Science Investigation), a dele i isti softver. Zajednički letni softver omogućava zajedničku telemetriju i komandni servis. Softver je tako podešen da kad god može štedi struju.

Da bi bila potvrđena stabilnost LORRI-jevog fokusa i funkcionisanja, izvršena su ključna merenja na operativnoj temperaturi, kao i na temperaturama na gornjem i donjem kraju operativnog raspona. Tokom kalibracije, teleskopski sklop je bio izložen temperaturama od -97°C do -60°C, dok je CCD bio izložen rasponu od -96°C do -78°C. Na tako niskim temperaturama LORRI se nalazio u vakuumu da bi se izbegla kondenzacija. Kalibracija je vršena u Nasinom Godardovom kosmičkom centru koji poseduje ogromne vakkumske komore za optičku kalibraciju. Kalibracija u postrojenju za procenu difrakcije (GSFC) izvršena je u julu 2004, pre vibracionog i termalnog testiranja LORRI-ja, i ponovo u septembru iste godine nakon tih testiranja, da bi potvrdili stabilnost kalibriranja.

Serija provera i kalibracija je obavljana i tokom leta ka cilju. Samo mesec dana po lansiranju, provereni su sva struje, svi naponi i temperature, a ubrzo potom i kamere, radiometar itd.

l31
Testiranje LORRI-ja.
Vidi se da je potuno prektivena višeslojnom izolcijom

l32
Prvi snimak kamerom LORRI sadržao je zvezdano jato Messier 7. Napravljen je 29. avgusta 2006.

l33
Prva slika buduće destinacije snimljena je još 21-24. septembra 2006. Do Plutona je trebalo da se leti još 9 godina i 4,2 mld. km. Time je potvrđeno da je sonda sposobna da prati udaljene ciljeve, što će biti bitno za sve ciljeve posle Plutona.

l34
Softver kamere je imao i ovakvu opciju, koja je imala za zadatak da smanjuje zapreminu podataka koje treba slati na Zemlju u procesu koji se naziva 'windowing'. Interesantan region je uhvaćen LORRI-jevim detektorom (zaokruženi Pluton), a ostatak slike nije čak ni poslat na Zemlju.

l35
Ovako bi LORRI video Zemlju i detalje na njenoj površini


l36
I posle 12 godina LORRI radi kako treba. Na ovoj kratkoj animaciji od 4 kadra, LORI je sa razmakom od po 1 sat snimio jedno telo prečnika 150 km nazvano 1994 JR1. Asteroid je udaljen 5,3 mld. km od Sunca ali samo 170 mil. od 'New Horizonsa'.

l37
U okviru priprema za preletanje pored Kajperovog objekta 2014 MU69, kamera LORRI je napravila serije 10-sekundnih ekspozicija dela zvezdanog neba u blizini lokacije cilja. Ova slika je napravljena pre tačno godinu dana, a žuto polje prikazuje mesto gde se nalazi asteroid. On je premali, pretaman (i predalek – 877 mil. km) da bi mogao da bude viđen. Inženjeri kažu da će biti uočljiv samo nekoliko dana pred susret

 

[1] Seti se recimo koliki je 1 stepen na kompasu, pa onda zamisli koliko je manje od trećine toga! E toliko je široko vidno polje LORRI-ja.

[2] Brod ima 16 trastera: 4 veća snage 4,4 N (449 grama) za korekciju trajektorije i 12 manjih snage 0,9 N (92 grama) za kontrolu položaja i manevre spinup/spindown.

[3] Elem, 'New Horizons' imao 3 instrumenta za slikanje: LORRI, ultraljubičasti spektrometar Alice i spektrometarski teleskop Ralph. Taj Ralph je imao 2 kanala: četvorobojni multispektralni imidžing kanal, što se skraćeno piše MVIC, i linearni blisko infracrveni spektrometar LEISA.

  MIVC je bio bekap LORRI-ja, ali je imao 5 puta slabiju rezoluciju.

[4] Česta konstrukcija teleskopa i na Zemlji i u kosmosu: Keck i Gran Canarias, Hubble, Spitzer, Herschel, itd.

[5] Komplikovana ali duhovita šema, koja je uobičajena kod CCD detektora na kosmičkim letilicama. Jednom sam je opisao u slučaju 'Dawna' dok je istraživao Vestu i sećam se da je bilo jako složeno. Sećam se samo da je bio cilj da se elektronski pojača osetljivost senzora, tj. da se uzejamnim povezivanjem dobije fizički veći piksel. Ako recimo detektor sadrži 16 piksela, onda se naprave 4 grupe po 4 pikela, te detektor sada ima 4 piksela ali mnogo osetljivija. Recim da je to moje objašnjenje J

[6] Privatna kompanija osnovana 1992. koja je radila ekspertize i softvere za misije 'Iridium', 'MESSENGER' na Merkur, i NH na Pluton i dalje. Normalno, glavni su saradnici vojne industrije i kompanija tipa 'Lockheed','Boeing', TRW itd.

[7] Kao što sam već više puta napomenuo, iznenađujuće česta reč u temama koje obrađujem, mada je u svakodnevnom životu nikad ne koristim, niti ću. U našim rečnicima se prevodi kao 'suvišan', 'izlišan', 'preobiman' i sl. ali nijedan od tih prevoda se ne uklapa u moj kontext. Ali recimo ovako: u inženjerstvu, redundantno je duplikovanje kritičnih komponenti ili funkcija sistemasa ciljem povećavanja pouzdanosti sistema u formi bekapa ili fail-safe. Neki vitalni sistemi u kosmičkim letilicama mogu biti i triplikovani, što se naziva triple modular redundancy (TMR). Kvar jedne komponente biva 'nadglasan' od strane truge dve.

[8] 'Intersil' / 'Harrisov' 16-bitni procesor dodatno zaštićen od zračenja, koji izvršava naredbe pisane jezikom Forth. Procesor je proveren u brojnim misijama, kao što je 'Rosettin' lender, 'Philae', sonde 'TIMED', 'NEAR/Shoemaker', 'Advanced Composition Explorer' (ACE) itd.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka