Pet najslavnijih teleskopa u istoriji po mišljenju članova Foruma Astronomskog magazina

Na prvom mestu najslavnijih teleskopa u istoriji sveta nalazi se: 

1. Galilejev teleskop.

Kliknite   
tele galileo big
teleskopGG
sfernaaberacija
Sferna aberacija

Galilejev teleskop je najjednostavniji od svih mogućih teleskopa, ali to je prvi teleskop koji se koristio u astronomiji pa je već i time zaslužio svoje mesto u istoriji nauke.

Galilejev teleskop je u stvari cev u koju je na jednom kraju ugrađeno konveksno, a na drugom konkavno sočivo. Prvo je objektiv, tj. primarno sočivo i ono služi da sabere što više svetla od posmatranog objekta. Drugo je okular, mesto gde se putanja zraka koriguje kako bi se uputili ka oku posmatrača.

Kliknite   
italija2

Sam teleskop nije Galilejev izum. Za njega je slavni naučnik čuo 1609. godine i odmah potom je, kažu za jedan dan, napravio sebi jedan. Kasnije je napravio još sotinak ali samo desetak su mogli da posluže za posmatranje u astronomske svrhe. Najjači Galilejev teleskop uvećavao je 30 puta.

Galilejev teleskop je bio opterećen manama. Imao je hromatsku i sfernu aberaciju, stakla su mu zbog loše tehnologije brušenja bila puna sitnih pukotina te su rasejavala prikupljeno svetlo. Ali svoju slavu ovaj teleskop je zaslužio time što je to bio prvi astronomski teleskop i što je Galilej sa njim došao do velikih i za istoriju astronomije, pa i čitave nauke, veoma značajnih otkrića. Galilej je s njim video reljef Meseca, mene Venere, otkrio je četiri Jupiterova satelita, te da je Mlečni Put sačinjen od zvezda. Svako to otkriće udaralo je temelj modernoj astronomiji i menjalo pogled čoveka na vasionu, Zemlju i sebe samog.

  Kliknite      
Galilejev teleskop

- Godina pravljenja: 1609.
- Tip teleskopa: Refraktor
- Prikupljač svetla: Stakleno sočivo
- Dužina teleskopa: 98 cm
- Zraci koji se posmatraju: Vidljivi (svetlo)
(Prvi Galilejev teleskop je uvećavao tri puta, a sledećih nekoliko oko 30 puta)

2. HST

Kliknite   
hstOrbita
Orbita HST
hstSema
Šematski prikaz HST

Na drugom mestu našao se Svemirski teleskop Habl (HST). Ideja o postavljanju teleskopa u orbitu oko Zemlje bila je stara više od deceniju kada su se, sredinom osamdesetih godina, stekli uslovi za njenu realizaciju. Međutim, zbog katastrofalnog udesa spejs šatla Čelendžer, koji je eksplodirao 1986. HST je čekao na lansiranje još nekoliko godina te je postavljen u orbitu tek 1990.

Visoko iznad Zemljine atmosfere (na 600 kilometara od površine planete) ovaj teleskop je u narednim godinama pokazao do tada neviđenu lepotu kosmosa. Ne samo da je naučnicima pružio izobilje dragocenih podataka, nego je svojim veličanstvenim snimcima privukao pažnju i miliona onih koji se za svemir ranije nisu zanimali.

Ime Habl teleskop je dobio po možda i najvećem i najznačajnijem osmatraču XX veka, Edvinu Hablu koji je svojim radom učinio da dobijemo posve drugačiju sliku univerzuma nego pre njega.

Ovaj teleskop je odigrao važnu ulogu u utvrđivanju veličine i starosti univerzuma.

  Kliknite      
hst

- Lansiran: 1990.
- Tip teleskopa: Reflektor 
- Prikupljač zraka: Stakleno ogledalo prevučeno aluminijumom.
- Prečnik ogledala: 2,4 m 
- Zraci koji se posmatraju: Infracrveni, vidljivi i ultraljubičasti.

3. Njutnov teleskop.

Kliknite    
UK

Prvi telskopi bili su opterećeni mnogim optičkim manama. Hromatsku aberaciju savladao je Isak Njutn. Do ovog deformisanja dolazi zato što se svetlosni zraci različitih talasnih dužina pri prolasku kroz sočivo različito prelamaju pa je posmatrani objekt po ivicama zamućen i obojen. Njutn je problem izbegao tako što je umesto sočiva upotrebio ogledalo. Zakrivljeno ogledalo reflektuje (zato se takvi teleskopi nazivaju kratko: reflektori) prikupljeno svetlo i usmerava ga na drugo (sekundarno) ogledalo koje opet šalje svetlo u okular.

  Kliknite na ilustraciju  
hromatska aberacija
reflektor

Kako sad svetlo nije prolazilo kroz staklo nije više postojala hromatska aberacija. Odnosno ona je još uvek postojala pri prolasku svetla kroz okular, ali u sasvim  zanemarljivoj kolilčini. Međutim, ovaj Njutnov teleskop je još uvek bio opterećen sfernom aberacijom. Rešenje je bilo u brušenju ogledala sa većim centralnim zakrivljenjem, tj. u brušenju ogledala paraboličnog oblika, a to je u ono vreme bio suviše velik izazov za samograditelje teleskopa.

Pošto je brušenje stakla bio takođe problem Njutn je ogledalo napravio od metala (uzeo je mešavinu bakra i kalaja).

Ovaj tip teleskopa danas se zove Njutnov teleskop i široko je prihvaćen među amaterima.

  Kliknite      
Njutnov teleskopjpg

- Godina pravljenja: 1668.
- Tip teleskopa: Reflektor
- Prikupljač svetla: Metalno ogledalo
- Prečnik ogledala: 15 cm
- Dužina teleskopa: 30 cm
- Zraci koji se posmatraju: Vidljivi (svetlo)

4. Teleskop Hooker od 100 inča

Kliknite   
kalifornija

Ovaj teleskop sigurno zaslužuje svoje mesto među najslavnijim i najzaslužnijim teleskopima svih vremena. Izgradio ga je na planini Vilson u Kaliforniji, SAD, vodeći astronom s kraja XIX i početka XX veka Džorž Eleri Hejl. Teleskop nosi ime po američkom biznismenu Džonu D. Hukeru koji je ceo projekat izgradnje finansirao.

Čitavih pet godina trajalo je pravljenje ogledala (zbog potrebnog sporog procesa hlađenja stakla). Kada je teleskop instaliran bio je težak čak 100 tona, a njime i kupolom se upravljalo pomoću 30 elektromotora. U svoje vreme bio je to najveći teleskop na svetu.

Upravo sa tim teleskopom Edvin Habl je otkrio da su spiralne magline zapravo galaksije, da se nalaze izvan Mlečnog Puta i da se one udaljuju od nas. Time je empirijski dokazano širenje svemira čime su postavljeni temelji kosmologije.

  Kliknite      
hooker

- Tip teleskopa: Reflektor
- Godina: 1917
- Prikupljač svetla: Srebrom presvučeno ogledalo
- Prečnik ogledala: 2,5 metra (100 inča)
- Dužina teleskopa: 30 cm
- Zraci koji se posmatraju: Vidljivi (svetlo)

5. Hejlov teleskop na Palomaru

Gotovo godinu dana lagano se hladilo staklo za ovaj teleskop. Jedino tako je bilo moguće da se izbegne stvaranje mehurova i mrlja na novom ogledalu od 200 inča, ili prevedeno u razumljiviju jedinicu, 5 metara. Bio je to poduhvat za istoriju, kao što je, uostalom, uvek tako kada se gradi najveći teleskop na svetu.

Kliknite   
palomar

Hejl (George Ellery Hale), koji je gradio mnoge danas čuvene teleskope, pa i ovaj, želeo je da se teleskop instalira na planini Vilson, ali to područje je tada već bilo sumnjivih osmatračkih kvaliteta pošto se obližnji grad Los Anđeles, razvijao brže nego što je to bila želja astronoma. Tako je ogledalo dospelo na planinu Palomar i tu je ugrađeno u teleskop koji je proslavio i planinu i njegovog graditelja..

I sam poduhvat izgradnje teleskopa je priča za sebe. Ogledalo je do planine doveženo vozom koji se kretao maksimalnom brzinom od 40 kilometara i koji je putovao samo danju. Izabran je put bez tunela, mostova i nadvožnjaka jer drugačije 5 metara visoki tovar sa ogledalom nije mogao da se isporuči opservatoriji. Znatiželjnici su se okupljali duž pruge da gledaju čudo, a kompanije su prekrivale svoj tovar reklamama da izazovu veće uzbuđenje.

Instaliranje teleskopa je pretrpelo udar političkih događaja, tj. drugi svetski rat, tako da je svoje prvo svetlo teleskop dožioveo tek 1947. godine.

Na žalost, Hejl nije doživeo da vidi svoje veliko delo dovršeno. Godine 1938. on je umro. U njegovu čast teleskop nosi njegovo ime. A čast da prvi pogleda kroz ovaj teleskop dobio je Edvin Habl.

Ovim teleskopom, između ostalog, otkriveni su dokazi o postojanju kvazara.

  Kliknite      
tele hale big

- Godina izgradnje: 1948.
- Tip teleskopa: Reflektor
- Prikupljač svetla: Stakleno ogledalo presvučeno aluminijumom.
- Prečnik ogledala: 5 metara
- Zraci koji se posmatraju: Vidljivi

***

Instrumenti - gnomon, dvogled, teleskop, kratka istorija teleskopa i priča našeg poznatog a.amatera o tome kako je napravio sebi teleskop....
ATM - Amaterska izrada teleskopa - knjiga o samoizgradnji teleskopa (kompletno uputstvo)
Teleskopi - vrste, prednosti i mane. Komparacija teleskopa....
Refraktor vs reflektor! (ili: sočivo protiv ogledala - koji teleskop je bolji?)
Ko' jajek - EURO 50 teleskop
MAMUTSKI EUROPSKI TELESKOP
Radio astronomija i SETI projekat: Posebnost radio astronomije


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka