U februaru ove godine NASA je i formalno odobrila razvoj (Fazu A) novog velikog kosmičkog teleskopa koji bi bio lansiran nakon “Hubbla” (HST) i “James Webba” (JWST): biće to WFIRST (Wide Field Infrared Survey Telescope). WEIRST se u naučnoj zajednici doživljavakao jedan od glavnih prioriteta, ali su astronomski troškovi za JWST[1] sprečavali odvajanje neophodnih sredstava. NASA je nedavno dala zeleno svetlo za start projekta u 2017, ali pritisci kongresmena ubrzavaju projekat (?).

 w1

Trenutni dizajn kosmičkog teleskopa WFIRST. (NASA/Goddard).

Da se podsetimo. WFIRST je 2010. godine zamišljen kao zajednička misija Nase i Ministarstva za energetiku[2]za proučavanje fantomske tamne materije. Pošto bi zahvaljujući svom velikom vidnom polju mogao da hvata veliki broj udaljenih supernovi, WFIRST bi mogao da beleži varijacije u brzini širenja univerzuma i tako odredi svojstva tamne materije. WFIRST je u originalu trebalo da bude skroman teleskop prečnika 1,3 metra, vrlo sličan evropskoj misiji „Euclid. Ali 2012. istorija programa je doživela filmski zaokret jer je ultratajna državna špijunska agencija NRO[3] (National Reconnaissance Office) na iznenađenje Nasino donirala im dva teleskopa iz zastarelog i otkazanog tajnog špijunskog satelitskog programaKH-11 KENNAN[4].

 w2

Teleskop WFIRST-AFTA, koji je donirala NRO. (NASA).

 w3

Originalni koncept WFIRST-a iz 2011. godine. (NASA).

Dva vojna teleskopa su posedovala primarna ogledala prečnika 2,4 metra, tj. slične veličine kao kod „Habla“. Ali za razliku od njegovog, ova su imala mnogo manju žižinu daljinu, detalj koji im je omogćavao pokrivanje mnogo većeg vidnog polja.Upravo to je NASA želela od WFIRST-a. Novi projekat sa vojnim teleskopima dobio je naziv WFIRST-AFTA (Astrophysics Focused Telescope Assets), ali začudo,ispostavilo se da odluka i korišćenje NRO teleskopa nije baš posuta ružama.

I zbilja, uprkos većim dimenzijama i boljoj rezoluciji, vojni teleskopi nisu bili predviđeni za rad na infracrvenim talasnim dužinama koje su bile zacrtane za originalni WFIRST, tako da je njihova sposobnost da otkrivaju daleke supernove – sa velikim crvenim pomakom – bila znatno umanjena (nedostatak je delimično bio neutralisan većim promerom ogledala). Konačno, veće dimenzije i težina zahtevaju veću i jaču raketu-nosač. Ukratko, novi WFIRST će biti bolji, to je tačno, ali i skuplji, uprkos velikodušnom daru NPO. Ustvari, u jednom periodu NASA je čak razmišljala da se odrekne tih teleskopa i vrati WFIRST originalnom konceptu.

w4 

Dizajn WFIRST-AFTA iz 2015. godine. (NASA)

 w5

Trenutni dizajn teleskopa. (NASA).

Fakat je da Nasin departman za astrofiziku nema dovoljno zelenih novčanica da pokrene WFIRST, ni sa ni bez NRO teleskopa, jer je buđžet za „James Webb“ prava crna rupa. To objašnjava zbog čega smo morali da sačekamo 2016. godinu da bi doživeliodobrenje ovog projekta, dok će drugi NRO-ov teleskop morati da ostanje na Zemlji jer se jednostavno nema para za njegovu upotrebu (mada bi sigurno bio očaravajući za projekte tipa MOST[5], Mars Orbiting Space Telescope).

 w6

Donedavna slika financijskog stanja u Nasi (nije se mnogo promenila ni danas).
Vidi se da su svi izdaci smanjeni – za planetna istraživanja, astrofiziku i heliofiziku – a da su jedino obezbeđene debele pare za JWST.

 

 w7

w

I NASA ima svoj „Beograd na vodi“ – JWST.

I tako stigosmo do današnjih dana, u vreme kada je projekat već odobren. Projekat bi trebalo da košta između 2,3 i 2,7 milijardi dolara (Prvobitno, WFIRST je trebalo da košta manje od $2 milijarde), dok bi njegovo lansiranje trebalo očekivati ne pre 2025. godine (koristeći „Falcon Heavy“ ili „Delta IV Heavy“). WFIRST će imati sto puta veće vidno polje od „Habla“ – što će mu omogućavati da u isto vremeposmatra oko 10.000 galaksija – a biće opremljen i internim koronagrafomšto će mu omogućavati direktan lov na egzoplanete. Dodavanje koronografa je bilo neophodno da bi se nadoknadio gubitak osetljivosti na dalekom infracrvenom spektru i povećao naučni interes za misiju, omogućavajući time atraktivno finansiranje.

 w8

Dizajn WFIRST-AFTA iz 2015. (NASA).

 w9

Trenutna konstrukcija WFIRST-a. Između ostalog, uočavaju se promene u solarnim panelima i prednjeg štita. (NASA).

w10 

Još jedan pogled na današnji dizajn. (NASA).

 w11

Razmera teleskopa i čoveka. Biće težak preko 4 tone!(NASA)

Glavni instrument na WFIRST-u biće kameraWFI (Wide Field Instrument), opremljena sa 18 detektora H4RG od 288 megapiksela, koja će raditi u rasponu od 0,7-2,0 mikrona na temperaturi od oko 100 K. Drugi instrument, CGI (Chonograph Instrument), imaće zadatak da uz pomoć kontrasnog koronagrafa traži egzoplanete.

w12 

Instrument WFI. (NASA).

w13 

Koronograf će povećati troškove za dodatnih 15% - prema proceni iz 2012. biće to dodatnih $260 miliona.

 w14

Raspored instrumenata. WFI bi trebalo da bude težak 547 kg, koronograf 150 kg, nosač instrumenata 270 kg, teleskop 1.773 kg i sama letilica 1.987 kg. Nosiće i više od 3 tone goriva.

 w15

Poređenje vidnog polja WFIRST-a i „Hubblea“. (NASA).

 w16

Jedan strani planetni sistem viđen kroz WFIRST-ov koronograf. (NASA).

w17 

WFIRST će moći da nađe hiljade planeta pomoću metode gravitacionog mikrolensinga. (NASA).

Pored lova na egzoplanete i proučavanja tamne energije, WFIRST će jednako analizirati misterioznu tamnu materiju i svu silu astrofizičkih fenomena. Očekuje se da će metodom gravitacionog mikrolensingabiti detektovano najmanje 2.700 dalekih ekstra-solarnih planeta,uključujući oko tri stotine onih sa masom jednakom ili manjom od Zemlje. Teleskop će leteti oko Sunca u Lagranžovoj tački L2 sistema Sunce-Zemlja (originalno je planirano da bude postavljen u geostacionarnu orbitu radi lakšeg slanja podataka na Zemlju)., kao i „James Webb“ i druge slične naučne opservatorije. Primarna misija bi trebalo da traje 6 godina i 3 meseca. Kanada, Evropa i Japan su već izrazili želju da participiraju na neki od načina u ovom projektu.

Počinju radovi na WFIRST-u. Šteta samo što ćemo morati da čekamo makar deceniju da bi se divili čudima koja će otkriti ova čudesna mašina.

 w18

Projektne faze WFIRST-a. (NASA).

 

https://youtu.be/LbJpVHMV1m4

 

https://youtu.be/DFE_ct_7df0

 


[1]Kada je ovaj projekat započet 1996, cena je trebalo da bude $1,4 milijarde a lansiranje do 2011. Trenutno, NASA ne očekuje lansiranje pre 2018. Senat je nekoliko puta glasao da se projekat obustavi jer već sad (a glavnina još nije urađena!) košta preko $3 milijarde. Vojni lobi je svaki put pobedio i trenutno se pominje konačna cena za razvoj i 5 godina rada od $8,835 milijardi. Lukava NASA pokušava da troškove podeli, pa je smislila da u projekat uvuče druge zemlje: Nemačku, Kanadu, Britaniju, Francusku, Dansku, Finsku, Italiju, Španiju, Švajcarsaku i još jedno 10-ak zemalja.

[2] Deo američke vlade zadužen prvenstveno za nuklearna pitanja, naročito ona koja se tiču programa nuklearnog naoružanja, reaktora za ratnu mornaricu, odlaganje nuklearnog otpada i civilnu proizvodnju struje. Preko nekoliko Nacionalnih laboratorija (tačnije, 17), ova agencija sponzoriše više fizičkih istraživanja od bilo koje druge državne agencije.

[3] Svakom ko je ljubitelj Teorije zavere preporučujem da pročita ko su i čime se baviAMERIČKA ISTRAŽIVAČKA SLUŽBA - NRO.

[4] Iako se tada pričalo da je „Hablov“ teleskop najveći koji leti kosmosom i da je to poslednja reč tehnike, ispostavilo se da postoje mnogo bolji i jači ali da se o tome ne priča.

[5] Jedan od planova da se teleskop jačine „Hablovog“ postavi u Marsovu orbitu! On bi sa visine od 400 km imao rezoluciju na površini od 8 cm po pixelu!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka