Ako ste uživali u drami japanske sonde tokom prikupljanja uzoraka, pripremite se za još veći vatromet. Letilica će uskoro lansirati jednu kutiju napunjenu eksplozivom koja će detonirati u kosmosu, ispaliti bakarnu ploču u Rjugu i stvoriti krater širok oko 10 metara. To se očekuje 5. aprila u 02:36. Evo šta možemo da očekujemo.
Detektori gravitacionih talasa, Virgo i LIGO su 1. aprila 2019. kao globalna opservatorija započeli novi, treći ciklus posmatranja (O3), u trajanju od godinu dana, koje će dopreti dublje u svemir nego prethodna dva.
Zadnjih petnaestak, desetak godina Mjesec se ponovo vratio u žižu zanimanja. U njegovo istraživanje uključio se veći broj zemalja pa čak i privatne tvrtke, udruge.. No kada će ponovo čovjek na Mjesec?!
Evopska južna opservatorija je upravo objavila da će 10. aprila 2019. održati konferenciju za štampu na kojoj će predstaviti revolucionarni rezultat projekta Event Horizon Telescope (EHT).
27. marta 2019, Indija se na iznenađenje svih pridružila odabranom i kontroverznom klubu kosmičkih snaga sa protivsatelitskim sposobnostima (ASAT), koji su do sada činile jedino Amerika, Kina i Rusija. Vladina organizacija DRDO (Defence Research Development Organization) – vojna verzija civilne ISRO – lansirala je sa ostrva Abdul Kalem kinetički presretač 'PDV Mark II', koji se tri minuta kasnije sudario sa indijskim satelitom 'Microsat-R'u okviru operacije 'Misija Shakhti'. Pogodak je usledio iznad Indijskog okeana u 5:41 UTC dok je satelit leteo ka severu, a presretač ka jugu na suborbitnoj putanji. 'Microsat-R', težak 740 kg, lansiran je 24. januara 2019. raketom 'PSLV-DL'(misija PSLV-C44) u orbitu 260×280 km i nagiba 97°. U to vreme nije procurelo puno informacija o satelitu, sem da ga kontroliše DRDO. Ali sada se vidi da je bio planiran baš za ovaj ASAT test i verovatno je nosio senzore da registruju prilazak 'PDV Mk.II'.
Nedavno su istraživači sa Kalifronijskog instituta napravili najbržu kameru na svetu. Evo kako izgleda svetlo snimljeno kamerom koja je u stanju da načini 10 triliona frejmova u sekundi.
Kažu da je Ronaldo prošle godine zaradio $104 miliona a da je bolji od njega bio samo Mesi sa $110 miliona. Nole je uzeo samo $16 miliona, a LeBron će za 4 godine uzeti $150 miliona. Ove godine je jedan beli bezbol igrač potpisao astronomski ugovor od preko $400 miliona za 20 godina! Tajger Vuds će postati prvi sportista koji će zaraditi milijardu! Mnogo? Gde ide ovaj svet! Nekada je bilo drugačije... 'Malo morgen', što rek'o Sloba. Čitaj dalje.
Da li bi smo mogli da istražimo zaleđene svetove solarnog sistema uz pomoć sondi koje bi skakutale po površini opremljene radioizotopskim generatorima? Pre četiri godine pisao sam o zanimljivim predlozimamisija koje je predložila napredna i inovativna grupa (NIAC) iz Nase. koncept je vrlo sugestivan: upotrebiti toplotu koju stvara RTG za zagrevanje leda na površini te stvoriti mlaz gasa koji bi omogućio sondi da poleti do suborbitne trajektorije. Interesantna stvar u vezi ove varijante nuklearnog pogona je u tome što će za razliku od tradicionalnih nuklearnih termalnih motora, umesto nuklearnog reaktora biti korišćen RTG. RTG-ovi predstavljaju vrlo sigurnu tehnologiju, proverenu u prethodnim decenijama. Uz to, površinski led bi bio korišćen kao gorivo, što bi značajno uticalo na smanjenje težine letilice.
U nedelju 31. marta činiće nam se da je jutro prerano došlo i da nam je oduzet jedan sat spavanja ili čega god što već ujutro radimo. Rano, dva sata posle ponoći velika kazaljka na satu će preskočiti čitavih šezdeset minuta i prebaciće se na trojku. Takvo je pravilo zadnje nedelje u martu. Tako počinje letnje računanje vremena. Ali, kako stoje stvari neće se još dugo takvi skokovi raditi. Kroz godinu ili dve čitava Evropa, a sa njom i mi, ukinućemo ovu gimnastiku velike kazaljke.
Istorija traganja za vanzemaljskim životom se gotovo sasvim poklapa sa traganjem za životom na Marsu. Mars je po svojim osnovnim karakteristikama sličan, ili bar vrlo sličan Zemlji i zato je pored naše planete najbolje mesto za nastanak i razvoj života. Postoje ozbiljne, naučno dobro zasnovane teorije po kojima je život i nastao prvo baš na Marsu da bi zatim, pre više milijardi godina emigrirao na Zemlju.
Već duže od tri decenije u literaturi se susrećemo sa ovim terminom nerazumljivim laicima. Kakvo vreme vlada u kosmosu? Radi se zapravo o terminu koji nema veze sa vremenom u Zemljinoj atmosferi ali su konceptualno bliski. U oba slučaja glavni motor je – Sunce.
Kada sam poslednji put objavio ovakav tekst, u njemu se pojavljivao i rover 'Opportunity'. Na sveopštu žalost, njega više nema. Blizanci 'MarCO' su takođe prestali da komuniciraju sa Zemljom – nakon što su postali najdalji ikad SmallSats koji su to radili. Međutim, Sunčev sistem je i dalje dobro posećeno mesto, uprkos ovih par gubitaka...
