Pošto sporadično ali redovno pratim misiju već godinama, jako mi je teško da napišem sledeću rečenicu: misija ’Cassini’ je na korak od svog kraja. Nalazimo sa na pola puta kroz orbite ’Grand Finala’. Ostalo je još samo 11 orbita do sastanka sa konačnom sudbinom 15. septembra. Rukovodstvo misije u JPL-u planira veliki ’press event’ tokom zadnjih dana života sonde. Do tada, pogledajmo kako će izgledati poslednje velike naučne orbite ove misije.
Američka letelica Juno koja od 4. jula prošle godine obleće Jupiter imaće uskoro na meti svojih instrumenata Veliku crvenu pegu, najzanimljiviju i najdramatičniju oluju u našem planetarnom sistemu.
Svake godine protoplanetarni disk oko mlade zvezde V364 Norma postaje bogatiji za ukupno dvostruku masu Zemlje usled dotoka materijala iz okolnog prostora i koji na kraju dospe na zvezdu pri čemu se javlja povećani sjaj. Teško uočljiv fenomen je uočen od strane mađarskog tima istraživača koristeći se ALMA teleskopom, najvećim astronomskim teleskopom na Zemlji. Navedeno posmatranje je ključno za razumevanje na koji način se vrši evolucija cirkumstelarnog diska i konačnog formiranja planeta.
Jedno vreme sam bio fasciniran udarnim kraterima. Znao sam sve o Herschelu na Mimasu, Rheasilvii na Vesti ili Procellarimu na Mesecu. Čak sam imao i softver u koji uneseš brzinu, ugao i masu objekta i dobijaš sve relevantne karakteristike nastalog kratera. U našoj poslednjoj knjizi čitavo jedno poglavlje sam posvetio Tunguskom ’iventu’, kako se to kaže na ’Pinku’, a bilo je nekih textova na tu temu i na sajtu. Mislio sam da je ta tema iscrpljena, ali nećeš ... Sad Amerikanci tvrde da su otkrili najveći krater na Zemlji! O čemu se radi?
Srpski nacionalni tim se nalazi u poslednjoj fazi priprema u Istraživačkoj stanici Petnica, gde su se tokom zimskog perioda realizovale i početne radionice za učešće na ovom turniru.
Ovde je zapravo reč samo o jednom delu sazvežđa Scorpius, odnosno o njegovom severnom delu koji čini klešta ovog insekta. Inače je reč o sazvežđu koje (za razliku od skoro svih drugih) zaista liči na ono šta predstavlja i ovaj raspored sjajnijih zvezda na južnom nebu ostaje duboko upečatljiv.
Eksplozija se dogodila 30. juna 1908. ujutro, između sedam i osam časova. Zahvatila je prostrano područje od 2150 kvadratnih kilometara i procene govore da je iščupala, oborila i spalila 80 miliona stabala tunguskih šuma.
Kada je ’Curiosity’ 2012. sleteo na Mars smatrao sam da će mu težina (na Marsu je težak 340 kg) i RTG biti potencijalno najveća smetnja da ostane dugo operativan. Zato sam se iznenadio kada su pre tri godine iz Nase počeli da stižu alarmantna upozorenja da su roveru najviše stradali – točkovi! i da su čak jedno vreme morali da voze u ’rikverc’ da bi smanjili habanje prednjih točkova.
Enkelad, kako bi smo mi trebali da čitamo ime grčkog giganata Ἐγκέλαδος, predstavlja jedan od najvažnijih objekata u solarnom sistemu sa stajališta astrobiologije, zahvaljujući globalnom podzemnom okeanu i njegovim hidrotermalnim izvorima. Ali najimpresivnije je da zahvaljujući skoro stotini gejzira koji se probijaju na južnom polu mi teorijski možemo da analiziramo sastav tog okeana bez sletanja na površinu. Sonda ’Cassini’ će ubrzo prestati s radom jer će izvršiti samoubistvo u septembru, ali ona ionako nije dizajnirana za detaljno analiziranje tih mlazeva – niko nije ni znao za njih kada je lansirana – a još manje za pretragu za životom u njima. Nema sumnje da je potrebno vratiti se na Enkelad.
