Deset najvažnijih vansolarnih planeta otkrivenih u poslednje vreme. Dokumentarac izjanuara ove godine.
Na engleskomsa mogućnošću izbora automatskog prevoda na brojne jezike.
Više nema povratka. Mitska sonda „Cassini“ je započela poslednju fazu svoje plodne miisije, prigodno nazvanu ’Grand Finale’. „Cassini“, koji je lansiran 1997. a stigao do Saturna 2004, pašće na Saturn 15. septembra, čime će se završiti jedna epizoda istraživanja solarnog sistema koja će ući u istoriju.
Američki program sa ljudskim posadama će u sledećoj deceniji biti fokusiran na brod „Orion“ i džinovsku raketu SLS, pored ISS. Obamina administracija se snažno odupirala tom programu i odbijala je da mu odredi namenu. NASA se zalagala da iskoristi SLS (Space Launch System) i „Orion“ (MPCV) za putovanje u Mesečevu orbitu. Kompromis je postignut kada je agencija obećala da bi mogla da iskoristi SLS za letove ljudi na Mars, ali tek posle 2030. Današnja administracija je već u problemu jer ne zna šta da radi s tim letelicama. U sledećoj deceniji program SLS će biti u „leru“, bez jasnog cilja ka kome bi se okrenuo.
Osmatrači dvogledom koji ne mogu da izdvoje 1.000 dolara za "Canon Image Stabilizator" dvogled, uz malo vremena i volje i nekoliko drvenih letvi mogu da načine stabilan, a skoro besplatan lični "image stabilizator".
Misija Kasini se lagano približava svom kraju i to na maestralan način. Letelica je danas započela seriju od 22 orbite koje je vode u prostor između magičnih Saturnovih prstenova i same planete, sve bliže i bliže Saturnovoj atmosferi. Gugl je ovim povodom postavio svoj novi dudl.
Kad se sve sabere, mali zeleni su ušli u opštu kulturu na brojnim poljima, od literature, preko stripa. TV serija i filma do karikatura, figurica i postera. Mogu biti vrlo ozbiljni protivnici ili (ređe) miroljubivi predstavnici druge inteligencije ali neretko su sjajni zafrkanti podobni za sprdanje sa ukalupljenom svakodnevicom odnosno tek simpatične dosetke za kakav reklamni štos (kao onaj sa vanzemaljcima koji, nakon popijenog osvežavajućeg pića, podriguju na tanjiru satelitske antene i tako izluđuju naučnike koji ih traže).
Nedavno smo objavili fotografiju koju vidite levo. Na njoj se nalazi galaksija toliko neobičnog oblika da se jedan čitalac zapitao šta zvezde ove galaksije drži na okupu. Evo celog pitanja:
Od vajkad se na nebu dešavaju čuda o kojih su neka tako upadljiva i strašna da su ih se čitavi narodi plašili, a učeni ljudi razbijali glavu da ih objasne. Vidite planetu koja se lagano i monotono kreće kroz sazvežđa, a onda jedne noći primetite da je ona stala i krenula unazad. Sve ostalo na nebu izgleda normalno, sem što jedna „zvezdica“, bez vidljivog razloga počne da se kreće na suprotnu stranu. Kasnije se opet vrati svom redovnom putovanju kroz zvezde.
Neil deGrasse Tyson o nauci... u Americi i zašto je ona toliko važna.
U 4,5 minuta na engleskom sa automatskim prevodom na brojne jezike.
Pre pedeset godina, 24. aprila 1967. pala je prva kosmička žrtva. Za vreme povratka iz prvog pilotiranog kosmičkog leta novog broda "Sajuz", poginuo je sovjetski kosmonaut Vladimir Komarov.
FOBOS – GRUNT
– misija neispunjenih očekivanja –
Poslednju rusku međuplanetnu misiju koja se završila sa uspehom činile su dve sonde „Вега“ 1985-1986. Doduše, bilа је i sonda „Фобос 2“ 1988-1989, ali se ona smatra samo delimično uspešnom, jer je ušla u orbitu oko Marsa ali se volšebno pokvarila i nije uspela da spusti dva lendera na Fobos. Zato, kada sam čuo da Rusi pripremaju veliki come back, bio sam oduševljen! A kada sam pročitao da će njihova sonda doneti uzorke sa Fobosa ... nisam mogao da dočekam lansiranje. A onda – šok! Misija je završena a da nije ni krenula sa Zemljine orbite. Pisao sam o svemu tome već stoput, ali sad ću pokušati da sve to objedinim u jednu e-knjigu. Šta je, što kažu Kroate, krenulo po zlu?
Poreklo mlaza materije negde u okolini centralne crne rupe aktivne galaksije.
Nama bliska gigantska radio galaksija M87 sadrži supermasivnu crnu rupu i koja je čuvena po svom sjajnom mlazu materije dominantnog spektra u širokom opsegu frekvencija. Sobzirom na relativnu bliskost, veliku sjajnost mlaza i veliku masu centralne crne rupe, M87 predstavlja najbolju prirodnu laboratoriju u kojoj se posmatranjima vrši proučavanje mlazova materije, odnosno ispituju se mogućnosti nastanka i dinamika kao i razlozi koji dovode do usmerenosti jednog relativističkog mlaza.
Sada imamo priliku da tačkicu oštrije vidimo. Ovo je nova fotografija orbitera Kasini. Snimljena je 13. aprila ove godine. Kasini je tada bio 1,4 milijardi kilometara daleko od nas. Mada se vidi samo kao pegica, iz Nase poručuju da je tog momenta Zemlja bila Atlantikom okrenuta ka objektivu kamere Kasinija.
Da li je nađen davno izgubljeni crtež Nikole Tesle na kome je prikazao svoju tehniku za računanje!?!
Ovo je vrlo neobična galaksija. Nazivana je po svom obliku Prstenasta galaksija. Otkrio ju je Art Hoag 1950. godine i uzima se kao predstavnik niza sličnih galaksija. Nalazi se u sazvežđu Serpens na daljini od oko 600 miliona svetlosnih godina od nas. Njen prečnik je oko 100 000 svetlosnih godina. Snimio ju je Svemirski teleskop Habl jula 2001.
Sa novog kineskog kosmodroma Ven Čan lansiran je prvi kineski teretni kosmički brod "Tjan Žou-1". Cilj misije je spajanje sa malom kosmičkom stanicom "Tjan Gong-2".
