Evo pravog pitanja za zvezdane sladokusce: ako bismo Mesec "postavili" negde nasumično na nebu, koliko bi on zvezda pokrio? Recite otprilike, a potom pogledajte račun koji sledi. Možda će vas odgovor iznenaditi.
Izgleda neverovatno, ali iako je od rasprada Sovjetskog Saveza prošlo bezmalo trećina stoleća, i dalje postoje neki aspekti u istoriji astronautike koji su još uvek nejasni. Jedan od njih je program sovjetskih kosmičkih sondi, posebno onih konstruisanih za studiranje Meseca.
Kratera na Mesecu ima raznih ali ukratko to su sve prstenaste forme, uglavnom kružnog oblika (sa brojnim izuzecima). Najmanji se mogu videti samo pod mikroskopom, dok u najveće može stati i manja država jer im prečnik ide i do 300 kilometara. Kratera ispod 1 metra u prečniku ima više miliona, a prečnika preko 1 kilometar oko trista hiljada i to na nama bližoj strani. Ukupno na Mesecu ih ima oko milion.
Krateri su bore svetova solarnog sistema. Na isti način kao što mi što smo stariji to imamo više bora, tako nam i gustina kratera omogućava da odredimo starost tela u Sunčevom sistemu. Ali kao što ni svi ljudi ne stare istim tempom, tako ni registar kratera nije savršen...
Miroslav Grnja, Bratislava
Sa aerodroma u San Franciscu, 6:09 ujutro
po srednje evropskom vremenu.
Foto: Milan Mijić
i uoči pomračenja, Pariz
Foto Direr
Prsteni Saturna jedna su od najpoznatijih karakteristika Sunčevog sistema. Toliko da je teško, ako ne i nemoguće, zamisliti Saturn bez te divne strukture oko njega. Svi pretpostavljamo da njegovo poreklo vuče koren još od formiranja Sunčevog sistema. Ali šta ako su oni relativno novijeg datuma?
Igre oblaka u atmosferi svega nekoliko sati prije pomrcine Mjeseca. Snimljeno sa Nokia 6.1 (jako se lose snalazi u full mraku) na izabranoj lokaciji gotovo na samom jugu Istre..
Napolju pada sneg, oblačno je, a takvo vreme je idealno za posmatranje pomračenja Meseca preko monitora.
Potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Rusije i Srbije o mirnodopskim istraživanjima kosmosa je od istorijskog značaja za budućnost naše države i srpskog naroda.
Slava Linkin, jedan od vodećih planetnih naučnika u SSSR-u i kasnije Rusiji, umro je 16. januara 2019. Vjačeslav Mihajlovič Linkinje bio izuzetno važan član istorije američkog 'Planetnog udruženja'. Bio je duboko umešan u rad Društva još od 1984, kada su Sovjeti lansirali neviđenu eksprediciju od 10 tona (2 sonde klase 'VEGA') radi istraživanja dolazeće Halejeve komete, pa do 2005. kada je učestvovao u projektu prvog solarnog jedra,'Kosmos 1'. U međuvremenu, kreirao je međunarodnu saradnju u projektima Društva. Igrao je nazamenjivu ulogu u testiranjima Marsovih balona i rovera, uključujući 'Vision of Mars' u projektu 'Mars 96', razvoju Marsovog mikrofona i solarnog jedra.
Vojadžer 1 je najdalji objekat u svemiru koji je napravio čovek. Nalazi se 21 milijardu kilometara daleko od Zemlje. Potrebno je više od 20 sati da svetlosni zrak prevail toliki put.
Astronomi su uspeli koristeći se čuvenim NASA/ESA kosmičkim teskopom Habl da otkriju do sada najsjajniji kvazar ikada viđen u periodu rane vasione. Detektovana svetlost sa pomenutog izvanredno sjajnog objekta je krenula na svoje putovanje kada je vasiona bila stara svega oko jedne milijarde godina.
Za mesec dana od danas, japanska 'Hayabusa 2' će pokušati sa uzme uzorke sa asteroida Ryugu. Ako bude problema, rezervni termin je 4. mart. Trenutno, tim razmatra dva terena, od kojih manji ima samo par metara u prečniku..
ŠTA JE BILO 2018.
'Opportunity'se probudio u 2018.[1]' uzvodno' odn. zapadno od kanala koji definiše dolinu Perseverance.
'New Horizons' se vratio na teren nakon što je bio prisiljen da ćuti zbog solarne konjunkcije nakon flajbaja 1. januara. Sonda je poslala nove podatke koje su preuzete sa tvita dr Alana Šterna. Slike su napravljene pre najbilžeg proletanja pored asteroida i ne govore nam ništa novo o tom svetu, ali ... nove slike, jeeee!
