Tokom ’60-tih godina je teorija pokazala da bi trebalo da postoji nekakav objekat koji povezuje zvezde i planete. Devedesetih godina teorija se ostvarila u praksi. Otkriveni su braon patuljci, objekti koji dok su mladi liče na zvezde, a kad ostare postaju hladni, nalik planetama…
„Juno“, ili kako mi kažemo „Junona“, najveća Nasina avantura ka spoljnim planetama nakon „New Horizonsa“, dokazuje da solarna energija može da se meri sa uklearnom. Da, ali ne u dalekom kosmosu.
Svi (skoro) znaju da su Amerikanci ispalili ne jednu no dvije nuklearne bombe na svog najvećeg neprijatelja u II sv. ratu. Postojala je i tada priča da će to oružje doneti trajni mir u svetu, ali još pre kraja rata postojala je struja među US generalima da se o jednom trošku očiste i ostale smetnje po svetu. To je dovelo do ubrzanog razvoja sovjetskog nuklaernog programa i ... i ... tu smo gde smo danas. Podaci kažu da je od 1957. do 1992. na Zemlji izvršeno 1872 detonacije, o jačini jednake ukupnoj eksplozije 635.000.000 tona ’trotila’! Ko pogodi koja zemlja se osećala najugroženijom pa je sprovodila najviše nuklearnih proba, dobije poljubac od Žike Šarenice.
Na stranu naučni značaj pekulijarnih galaksija one su, u velikom broju slučajeva, pre svega neverovatno lepe. I u celini i u detaljima. Vidimo ih rasute po nebu u krajnje maštovitim oblicima kako se presijavaju u grimiznim, ružičastim i plavim bojama milijardi tek upaljenih zvezda. Izuvijani i upleteni mlazevi gasa i prašine šikljaju iz nekih od njih duboko u međugalaktički prostor, a gusti rojevi plavih gigantskih zvezda obasjavaju džinovske oblake prašine i gasa dajući celoj galaksiji predivan, eterični i nestvaran izgled.
Ni jedan umetnik nije dorastao kreaciji univerzuma.
26. aprila rano ujutro po našem vremenu sonda „Cassini“ je stigla tamo gde do sada nijedan ljudski artefakt nije bio. Tog dana je „Cassini“ prvi put proletela kroz procep između planete i prstenova. To je prvi od 22 slična koraka koja će veteran napraviti pre nego što bude uništen u Saturnoovoj atmosferi 15. septembra. Ovo je nesumljivo najspektakularniji deo impresivnog „Grand Finala“ misije. Mada na prvi pogled proletanje kroz procep izgleda kao rizičan manevar, ta „rupa“ je široka skoro kao čitav naš Mesec, tako da je to ipak bilo dovoljno komotno.
Koliko znam, naš sajt je jedini u širem regionu koji ’redovno’ javlja o lansiranjima špijunskih satelita. Trudim se da obuhvatim i ruske i američke ali nema ravnoteže. Saznajem da SAD sprema novo lansiranje, ovog puta za nadzor zone severnog pola. Kada se zna da je to standardna ruta ruskih nuklearnih raketa u slučaju napada na Severnu Ameriku, stvar postaje zabrinjavajuća ... „može da bude al’ ne mora da znači“. Sigurno je da Rusima neće promaći to, kao nijedno drugo lansiranje, ali ko je zadužen za nadzor? Zadužen je ГЦ РКО. Ako te kopka šta je to, čitaj dalje.
Istraživačka stanica Petnica je ovog vikenda započela svoju jubilarnu 35 sezonu obrazovnih programa za talentovane srednjoškolce koji su zainteresovani za prirodne, društvene i tehničke nauke.
Svi volimo da čitamo o dalekim sondama i gledamo slike koje nam one šalju. Šta bi mi znali o delatnostima „Voyagera“, „New Horizonsa“, „Fobos-Grunta“ ili „Cassinija“ (a pre toga o bezbrojnim planetnim misijama i „Apolloima“) da nije moćnih sprava koje love slabačke signale i pretaču nam ih u slike i podatke. Da vidimo koji su to uređaji bez kojih nema nijedne misije u kosmos.
Deset najvažnijih vansolarnih planeta otkrivenih u poslednje vreme. Dokumentarac izjanuara ove godine.
Na engleskomsa mogućnošću izbora automatskog prevoda na brojne jezike.
Više nema povratka. Mitska sonda „Cassini“ je započela poslednju fazu svoje plodne miisije, prigodno nazvanu ’Grand Finale’. „Cassini“, koji je lansiran 1997. a stigao do Saturna 2004, pašće na Saturn 15. septembra, čime će se završiti jedna epizoda istraživanja solarnog sistema koja će ući u istoriju.
Američki program sa ljudskim posadama će u sledećoj deceniji biti fokusiran na brod „Orion“ i džinovsku raketu SLS, pored ISS. Obamina administracija se snažno odupirala tom programu i odbijala je da mu odredi namenu. NASA se zalagala da iskoristi SLS (Space Launch System) i „Orion“ (MPCV) za putovanje u Mesečevu orbitu. Kompromis je postignut kada je agencija obećala da bi mogla da iskoristi SLS za letove ljudi na Mars, ali tek posle 2030. Današnja administracija je već u problemu jer ne zna šta da radi s tim letelicama. U sledećoj deceniji program SLS će biti u „leru“, bez jasnog cilja ka kome bi se okrenuo.
Osmatrači dvogledom koji ne mogu da izdvoje 1.000 dolara za "Canon Image Stabilizator" dvogled, uz malo vremena i volje i nekoliko drvenih letvi mogu da načine stabilan, a skoro besplatan lični "image stabilizator".
Misija Kasini se lagano približava svom kraju i to na maestralan način. Letelica je danas započela seriju od 22 orbite koje je vode u prostor između magičnih Saturnovih prstenova i same planete, sve bliže i bliže Saturnovoj atmosferi. Gugl je ovim povodom postavio svoj novi dudl.
Kad se sve sabere, mali zeleni su ušli u opštu kulturu na brojnim poljima, od literature, preko stripa. TV serija i filma do karikatura, figurica i postera. Mogu biti vrlo ozbiljni protivnici ili (ređe) miroljubivi predstavnici druge inteligencije ali neretko su sjajni zafrkanti podobni za sprdanje sa ukalupljenom svakodnevicom odnosno tek simpatične dosetke za kakav reklamni štos (kao onaj sa vanzemaljcima koji, nakon popijenog osvežavajućeg pića, podriguju na tanjiru satelitske antene i tako izluđuju naučnike koji ih traže).
Nedavno smo objavili fotografiju koju vidite levo. Na njoj se nalazi galaksija toliko neobičnog oblika da se jedan čitalac zapitao šta zvezde ove galaksije drži na okupu. Evo celog pitanja:
Od vajkad se na nebu dešavaju čuda o kojih su neka tako upadljiva i strašna da su ih se čitavi narodi plašili, a učeni ljudi razbijali glavu da ih objasne. Vidite planetu koja se lagano i monotono kreće kroz sazvežđa, a onda jedne noći primetite da je ona stala i krenula unazad. Sve ostalo na nebu izgleda normalno, sem što jedna „zvezdica“, bez vidljivog razloga počne da se kreće na suprotnu stranu. Kasnije se opet vrati svom redovnom putovanju kroz zvezde.
