Od 38 piramida najčuvenija je, bez sumnje, Keopsova, koju je prema pisanju antičkog istoričara Herodota gradilo 100.000 robova tokom punih 20 godina! Ovaj kameni kolos, čijoj se veličini i lepoti i danas divimo, visok je 147 metara, a za osnovu ima kvadrat sa stranicama od 233 metra.

keopsKeopsova piramida

Keopsova piramida sadrži 2.300.000 ogromnih kamenih kocki, od kojih je svaka teška oko 2.500 kilograma. Građena oko 2.600. godine pre Hristovog rođenja, da bude grobnica egipatskih faraona iz četvrte dinastije, ona je ostala kao trajno svedočanstvo jednog dalekog vremena i čudesne graditeljske moći čovekove.

Kako smo često skloni da se poredimo sa precima, upitajmo se - kakve su naše današnje mogućnosti kada je reč o ovakvim grandioznim poduhvatima, kao što je bila gradnja piramida? Možda, je najbolje da za “aršin'' uzmemo baš “svetsko čudo'' - Keopsovu piramidu!

Iako nemamo takve ideje i maštu kao drevni graditelji i njihovi naredbodavci - faraoni, mi smo, bar u tehničkom pogledu daleko odmakli pred Starim Egipćanima. U to nas, pored raznih brojnih pokazatelja, uverava i iskustvo - malo je “piramida'' našeg doba građeno stolećima. I na Mesec smo se “popeli'', praktično, u jednoj generaciji.
Ničeg nema bez solidne analize i računa. A za to su najpoznatiji majstori - Japanci. Pored toga, oni su ne tako davno boravili više meseci u Egiptu u vezi sa nekim građevinskim poslovima, pa im je palo na pamet da “izrade'' i projekt Keopsove piramide. 

Ekipa japanskih građevinara solidno je obavila svoj zadatak u Egiptu, a istovremeno napravila i “predračun'' za piramidu. Ona je zaključila da bi se pomoću najsavremenije građevinske tehnike Keopsova piramida danas mogla da podigne za oko 5 godina i da bi njena izgradnja kostala oko 30 puta manje nego u Keopsovo doba. Tada je ona, prema grubim proračunima, stajala Stari Egipat oko 20 milijardi današnjih dolara, a to je gotovo koliko je koštao američki program osvajanja Meseca!

Naišavši na ovo poređenje, možemo da se upitamo šta je vrednije - Keopsova piramida ili osvajanje Meseca. Bez lažne skromnosti, Starim Egipćanima u ovom odmeravanju morali bismo da priznamo pobedu. Ali, u takvom zaključivanju nešto nas sprečava - to su patnje hiljada robova koji su proklinjali i faraone i piramidu koja i danas svedoči o sjaju i bedi tih davno prohujalih vremena.

Članak je iz knjige prof. Vladimira Ajdačića "Nauka kao bajka"


Komentari   

drago
0 #3 drago 08-06-2017 11:52
Bravo. Odlični komentari kao I priča
Prijavi administratoru
Oliver Hodak
0 #2 Oliver Hodak 07-06-2017 23:25
Samo mala ispravka - na ilustraciji datoj u tekstu je Kefrenova piramida, a ne Keopsova!
Zbog prepoznatljive "kapice", ljudima je ta piramida najlepša, pa je automatski proglase Keopsovom. :eek:
Prijavi administratoru
Ljubomir
0 #1 Ljubomir 06-06-2017 01:04
-
- Pa na Keopsovoj piramidi je pisala i cena izrade. Naime, ta piramida je odgore bila popolocana belim dobro uglacanim kamenom, od kojeg je danas nesto malo ostalo pri vrhu. Na tim plocama bile su uklesane razne informacije u vezi sa piramidom pa i cena piramide - 1600 talanata srebra. Pre oko 20 godina, to je bilo oko 220 miliona dolara. Naravno, cene su se promenile tokom vekova.
-
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika