Pripreme za misiju rovera 'ExoMars'ulaze u finalnu fazu. ESA se nedavno oglasila sa dva obaveštenje: 'ExoMars Trace Gas Obiter'je promenio orbitu, a u Torinu u Italiji je otvoren novi Kontrolni centar za praćenje rovera (ROCC). Taj centar će podržavati operaciju silaska rovera 'Rosalind Franklin'sa lendera 'Kazačok'i njegov rad nakon toga. Misija ide sugurnim koracima ka zakazanom lansiranju u julu 2020. i sletanju u martu 2021. godine.

e1

Orbiter TGO, težak preko 3 tone, lansiran je ka Marsu sa Bajkonura ruskom raketom 'Протон-М/Бриз-М'. Ušao je u orbitu posle 11-mesečnog postupnog kočenja korišćenjem isključivo gušćih slojeva atmosfere Marsa. Tek dve godine kasnije orbiter je započeo sa naučnim radom...

Ko ne zna, da razjasnim. Naime, Evropa planira opaku misiju na Mars, koja će biti nešto do sada neviđeo: Evropska kosmička agencija ESA i ruska državna korporacija 'Роскосмос'će u okviru velikog međudržavnog projekta za proučavanje komšijske planete dogodine lansirati sopstveni rover, nazvan po jednoj Jevrejki i hemičarki sa Kembridža, dr Rozalind Franklin[1].

Ovaj plan bi trebalo da se realizuje za tačno godinu dana od danas. Rusi su u obavezi da obezbede raketu-nosač i lender sa sletnom platformom za rover, nazvanom 'Kazačok', koja će liferovati traktorče na Marsovu površinu. ESA će obezbediti ostatak love, modul koji će ga odneti do Marsa i sâmo traktorče, koje od milošte svi zovu 'rover'.

Kada stane na zemlju sa svojih 6 točkova, rover na solarni pogon (Evropljani ne umeju da naprave vozilo na nuklearni pogon kao Ameri i Kinezi, a Ameri ne dozvoljavaju Esi da se tu (u)mešaju Rusi sa svojim patentima) započeće 7-mesečnu turneju u potrazi za ... lepom plažom? Bazenom? Roštiljom? Koncertom Seke Aćeksić? NE! nego za tragovima prošlog života na Marsu!!! Yeee, nikad dosad viđeno!!! (sem jedno 20 puta). Europski orbiter, 'ExoMars Trace Gas Orbiter'(TGO[2]), lansiran još 2016, radiće kao relejni satelit za 'Rosalindu'i sletnu platformu.

e2
Model 'ExoMarsovog' rovera u Esinom operativnom kontrolnom centru. Roverovi točkovi će imati prečnik od samo 25 cm.

e3
'
Electra'komunikacioniradio, kakav je korišćen i na sondi 'MAVEN'.

Posle više od 3 godine od lansiranja, 'ExoMars TGO'je ostvario značajne rezultate (ali nije otkrio metan, čije je poreklo na Marsu velika zagonetka). Ako se rover uspešno spusti, orbiter će se prihvatiti drugog posla: translacije podataka sa rovera. Pripremajući se za taj posao, TGO će 15. juna izvesti suptilnu korekturu orbitekoja će ga dovesti da u pravo vreme bude na pravom mestu da bi slao roverovu telemetriju ka Zemlji. U međuvremenu, TGO je testirao i uvežbavao svoje veštine radeći sa 'Curiosityjem', pružajući kontrolorima vredno iskustvo a Nasinim naučnicima dodatne podatke, Da bi to bilo tehnički moguće pobrinula se NASA, dajući Evropljanima komunikacioni radio-paket nazvan 'Electra'[3].

Za to vreme, u novom operativnom centru ROCC postavljen je veliki sanduk s peskom u kome mogu da se igraju naučnici. On veoma podseća na sličan prostor u kalifornijskoj JPL laboratoriji u kome su se igrali naučnici koji su učestvovali u pravljenju modela 'Curiosityja', Marsovih istraživačkih rovera 'Spirit''Opportunity''InSighta'

e4
Testiranje rada lendera i rovera 'ExoMarsa'.
Modeli su napravljeni precizno ali u manjoj razmeri.

U ROCC-u su testirani brojni modeli rovera različitih veličina. Modeli 'ExoMarsovih'rovera, koje nazivaju kruzerima, imali su svoja imena, pa je onaj prvi, najranije napravljen, dobio ime 'Bridget''Bruno'je bio model u pravoj veličini, težini i identičan sa budućim letnim modelom (kao što je 'Curiosity'imao MAGGIE), i 'Bryan', napravljen iste veličine kao i budući rover, ali težinski podešen da ima istu masu kakvu će da ima na Marsu (kao 'Curiosityjev'model 'Scarecrow'). Rover prikazan na ovim slikama je duplo manji model, ali nije 'Bridget'.

Ovdesenalazipoređenje'Bruna''Bryana'. Rovere proizvodi 'Airbus', i to odelenje koji ima veze sa kosmičkom & vojnom, tzv. 'odbrambenom' industrijom Evropske unije.

Uz to, na Marsovom poligonu u ROCC-u nalazi se još jedna jako korisna platforma: još jedan sanduk sa peskom stranica 8 metara, koji poseduje platformu koja može da glumi nagibe i do 30 stepeni, što omogućava inženjerima da testiraju roverovu pokretljivost u graničnim uslovima. Talijani su ponosni, jer su im kolege iz JPL-a reklči da oni nemaju takvu spravu. Kako sve radi, pogledaj ovde:


https://youtu.be/eLnXjuEaj-o

Za to vreme, pravi morel rovera koji će poleteti na Mars prolazi kroz serije testova. Naučniinstrumentiprolazekroztermičkaivakuumskatestiranja, da bi se proverila njihova sposobnost da izdrže lansiranje, krstarenje do Marsa, sletanje i rad na površini.

e5
Izgled budućeg evropskog rovera. Imaće 310 kg. On bi trebalo da igra jednu od vodećih uloga u Nasinom programu za donošenje uzoraka sa Marsa. Američki rover 'Mars 2020'okomesamnedavnoobjavioknjigu, prikupljaće uzorke, pakovaće ih u male epruvete i ostavljati za sobom, a 'Rosalinda'će ih kupiti i nositi do male rakete koja će ih transportovati na Zemlju. (Malo sam uprostio.)

e6
Roverova analitička laboratorija ALD(Analytical Laboratory Drawer) prolazi složena testiranja. Rover će imati 2-metarsku talijansku burgijui odmah će vršiti analize u minijaturnoj laboratoriji.


'Rosalinda' će morati da radi i tokom Marsovih noći, kada spoljnja temperatura pada na -120°C a unutrašnja u roveru na -60°C. https://youtu.be/u6Gc0nvN9xs

[1]Čitava naučna zajednica se slaže da je ona trebala da dobije Nobela za otkriće DNK a ne klinci Watson i Crick, ali .... zakasnila je, jer je umrla sa samo 37. godina od raka (bavila se rendgenskim snimanjem DNK), 4 godine pre dodeljivanja nagrade za tu oblast medicine. E sad, žena je OK, ali dati Marsovom roveru njeno ime je po meni teška bezvezarija, koju su izlobirali Britanci i udruženja za prava žena u svetu.

[2]Sigurno se ne sećaš da je orbiter nosio sopstveni pola-tonski lender 'Schiaparelli'koji se skljokao o površinu brzinom od 580 km/h. Zapad je (opet) pokušao da okrivi Ruse za ovaj neuspeh – nešto kao da je eksplozija dodatnog stepena noseće rakete oštetila lender dok su još bili u blizini Zemlje – ali Rusi su ponudili sve podatke o lansiranju radi inspekcije pa je galana splasnuje.

[3]Saradnja sa Amerima je gurava. Kada je ESA pre 10 godina objavila da će da da par milijardi za izučavanje Marsa, odabrali su jeftine ruske rakete za taj posao. NASA je 'izvršila pritisak' i umesto 'Sojuza'odabrane su rakete 'Atlas V', a sa Esom su se dogovorili da naprave umesto dva jedan zajednički orbiter. Evropski rover, koji su oni prvobitno planirali da spuste na Mars sopstvenim snagama, sada je počeo da gubi na dimenzijama i težini da bi mogao da se smesti u 'Atlas'zajedno sa Nasinim orbiterom MSO (Mars Science Orbiter). A onda je usledio salto: rover je bio skoro dupliran jer su Ameri odlučili da program podele i lansiraju dva 'Atlasa': evropski TGO je trebalo da ponese meteorološki leder koji bi nosio američke instrumente. A onda je Obama odlučio da se Amerika povlači iz sveza jer 'nemaju pare', te su planovi za 'ExoMars'morale da se izmene. ESA se okrenula ponovo Rusima, koji su obećali da daju dve rakete. Misija 'ExoMars'je podeljena na dva dela: orbiter/lender koji bi uključivao TGO i Esin stacionarni lender 'Schiaparelli'i bili lansirani 2016, i misiju rovera 'Rosalind Frenklin'koja bi startovala 2020-

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika