Verzija 2.0 

U poslednje vreme sam zainteresovan za planove za putovanje na Mars. Lično sam vrlo skeptičan, jer ukratko – nema političke volje niti love. Zapravo, ima love ali ne za to. Ko je lud da dâ tilione dolara da bi se kočoperio tamo gore, kad je lepše te pare stucati kod kuće. Ipak, dok ne odemo u taj raj ('samo što nismo'), ima nekoliko predloga za osvajanje Marsa koja mi se sviđaju. Tu prednjači, kao i uvek, Elon Musk. Nedavno je izneo novi plan (prošle godine je prezentovao 'stari' plan), pa da vidimo kako on zamišlja naš put u bolje sutra.

sx1

Brod 'BFS' u koloniji 'Moon Base Alpha'. Prikazan je trenutak spuštanja klavira na Mesec našom dizalicom klase 'Vrabac', na kojoj sam onomad i sâm radio.

Mister Mask nije šarlatan. Momak ('71. godište) je već godinama među dvadesetak najbogatijih ljudi na planeti – spisak česmi iz kojih mu kaplje bi zauzeo čitavu jednu stranu. Dok mu ne dođe naša komisija za poreklo imovine i zaštitnik građana, Mask se bavi i temama koje nas sa ovog sajta najviše interesuje – ipak, on je vlasnik i generalni, financijski i tehnički direktor 'SpaceX-a', kompanije koja je u mnogo čemu bila i ostala prva u mnogim oblastima savremene astronautike.
Zato kad Mask nešto govori svet pažljivo sluša. 'SpaceX' je na nedavno održanom Međunarodnom astronautičkom kongresu (IAC) u Australiji prezentovao svoju doteranu verziju plana za osvajanje Marsa, a potom i ostatka Sunčevog sistema. Ambiciozni projekat je prvi put prikazan prošle godine i nikog nije ostao indiferentnim. Ali plan je imao sijaset slabih mesta i mnogo nepoznanica koje je Mask morao da reši. Da li je uspeo u tome? I da i ne. Da objasnim: nova verzija 'SpaceX-ovog' plana zasigurno je detaljnija i stoga verodostojnija. Nažalost, i dalje je ostala da visi u vazduhu najveća nepoznanica – a to su pare – tako da se bojim da se radi samo o šarenoj laži. Ipak, možda se ja, kao i uvek, varam, ali je fakat da je sve što 'SpaceX' radi interesantno i provokativno, što je dobar razlog za još jedan tekst na našem sajtu :).

sx2 Ilon Mask je rođen u Pretoriji, a prve milione je dobio kada je njegov brat prodao svoju softversku kompaniju i burazeru dao 7%. Prvu milijardu je dobio kada je prodao 'PayPall'.


Elem, da vidimo. Originalni 'SpaceX-ov' plan iz 2016. bio je fokusiran na osvajanje Marsa, ali analizirajući njegovu održivost vidimo da cilj nikada nije bio najvažniji. Krucijalna stvar je da je 'SpaceX' želeo da ostvari svoj plan o izgradnji najveće rakete na svetu, artefaktu koji bi na nisku orbitu oko Zemlje popeo oko 300 tona. Druga bitna stvar koju treba imati na umu jeste da bi ta raketa imala samo dva stepena i da bi čitava mogla da bude korišćena više puta. Gornji stepen bi u isto vreme služio i kao brod sa ljudskom posadom. Uprkos grandioznosti koncepta, taj sistem nije mogao da omogući slanje tolike letilice van Zemljine orbite, te je bilo potrebno dopremiti gorivo u orbitu drugim sličnim brodovima, ali bez posade. Raketa bi u oba stepena koristila raketne motore 'Raptor' bazirane na metanu (CH4) i tečnom kiseoniku (O2), čime bi ono mogli da se 'osveže' i ponovo koriste.

sx3
Raketa 'BFR'.

sx4
Nosivost različitih raketa.

sx5
Poređenje rakete 'ITS'/'BFR' sa raketom 'Saturn V'.

sx6
Prvi stepen Marsove rakete predložene prošle godine.

sx7
U toj verziji, prvi stepen rakete je trebalo da ima 42 (!) motora. Toliko nije imala ni Koroljevljeva raketa "N1" koja je takođe trebala da ponese ljude do Meseca.

sx8
Zamišljeni 'Raptor' sagoreva metan i tečni kiseonik. Praviće potisak od ~350 tona. Mask je ove godine najavio da će prvo napraviti manju verzija ovog motora (potisak ~170 tona), sa prečnikom mlaznice od 'samo' 1,3 metra.

sx9
Detalj rasporeda prvobitno zamišljena 42 motora u prvom stepenu.

sx10
Posle leta, prvi stepen se automatski spušta da bi bio ponovo iskorišćen u sledećoj misiji. Planirano je da uz minimalne dorade stepen bude korišćen makar 12 puta.

U odnosu na prošlogodišnju verziju, prva promena nove verzije oličena je u nazivu. U prezentaciji 2016. godine, Mask je svoj kosmički sistem označavao terminom 'ITS' ('Internationaly Transport System'), ali je sada ponovo počeo da za svoj lansirni sistem koristi neformalni naziv 'BFR' ('Big Fucking Rocket', hahaha ludi milijarder!), a za kosmički brod 'BFS' ('Big Fucking Ship'). Iako izgleda da razlika i nije velika, ona u stvarnosti krije, kako ćemo videti, promenu prioriteta i ciljeva 'SpaceX-a'.
Možda najveća kritika plana iz 2016. ogledala se u tome što je projekat bio previše ambiciozan. Tehnološki skok u odnosu na 'Falcon 9' i 'Falcon Heavy' je bio jednostavno prevelik. 'SpaceX' je na to odgovorio smanjivanjem veličine rakete 'BFR', što je Mask nedavno najavio na 'Tweeteru'. Međutim, ta mini-'BFR' nije, kako mnogi misle, neki prelazni oblik ka velikoj 'BFR', već finalna letilica.

sx11
Sadašnja verzija 'BFR'. Piše da će imati 'samo' 31 motor, a da će taketa biti teška 4.400 tona ('Saturn V' je imao 3.050 tona). Ova mrvoca što se vidi ispod rakete je Zorkić u prirodnoj veličini.

sx12
Testiranja metanskih motora započeta su 2016. O metanu kao gorivu već dugo razmišljaju i Rusi.

Ako je raketa 'ITS' lane bila monstrum visine 122 metra, prečnika 12 metara i lansirne težine 13.000 tona (!), nova 'BFR' je letilica visine 106 metara, prečnika 9 metara i težine 4.400 tona, sa nosivošću od 150 tona. Njena nosivost je znači prepolovljena. U isto vreme je smanjen broj motora 'Raptor' u prvom stepenu sa 42 na 31, što se podudara sa brojem motora NK-15 sovjetske lunarne rakete 'N1'. Očigledno je da se suočavamo s raketom koja će po performansama i dimenzijama biti uporediva sa 'Saturnom V' ili, pazi sad, budućom 'SLS Block 2' (takvo poređenje svakako nije slučajnost).

sx13
Brod 'BFS'.

sx14
Delovi 'BFS' broda.

sx15
Kabina broda je veća od kabine aviona 'A380'.

Brod 'BFS' ima – kao što sam već pomenuo, to je u isto vreme i drugi stepen rakete 'BFS' – dužinu od 48 metara i prečnik od 9 metara, sa 'suvom' masom od 85 tona i nosivošću od 1.100 tona goriva. Opremljen je sa šest 'Raptora', četiri za let u kosmosu a dva za rad na nivou mora (seti se da je brod višekratan i da mora da aterira vertikalno). 'BFS' će sletati na Mars ili na Zemlju sa dva 'Raptora', ali će u slučaju potrebe to moći da uradi i samo sa jednim. Brod će imati hermetizovani prostor od 825 m3 sa četrdeset kabina, ali će moći da primi stotinu astronauta, isto koliko i prošlogodišnja raketa. Uz to, dodata su mala delta-krila radi manevrisanja u atmosferi. Naravno, 'SpaceX' nije eliminisala velike prozore u putničkoj zoni, inženjerijsku moru koja će pre ili kasnije biti eliminisana.

sx16
Motori 'Raptor' rakete 'BSF'. Vide se dva motora uz čiju se pomoć vrši vertikalno ateriranje.

Jedno od najkritičnijih mesta u planu iz 2016. ticalo se transporta goriva. Mask je smislio da će putovanje do Marsa zahtevati pet lansiranja njegovih 'BFR'. Brod 'BFS' sa posadom bi se spojio sa četiri bespilotne letilice napunjene gorivom, koje bi se potom vratile na Zemlju radi ponovnog punjenja (logično, postojaće nekoliko letilica koje će naizmenično da lete u orbitu). U novoj prezentaciji 'SpaceX' je predstavio pojedine detalje o tome kako planiraju da izvedu ovaj prenos goriva. Sada, recimo, znamo da će se brodovi spajati repovima i tako potpuno automatizovano pretakati gorivo. Naravno, prenos stotina tona goriva je nešto što do sada nikad nije urađeno u kosmosu, a ništa nije rečeni ni koliko bi takav manevar trajao.

sx17
Sistem za prenos goriva za 'BFS'. Jedan tanker će nositi 240 t metana + 860 t tečnog kiseonika.

sx18
Sistem za pretakanje goriva radi leta ljudi na Mars. Mali trasteri će da prave slabu (ali dovoljnu) gravitaciju, dovoljnu za pretakanje goriva iz jednog tanka u drugi.

sx19
Po Masku, za put na Mars će trebati pet lansiranja 'BFR'.

Do sada smo videli novosti koje su vezane za lansirnu arhitekturu. Kao rezime, možemo reći da se 'SpaceX' ograničio na polovljenje preformansi svoje rakete. Ali Mask ne bi bio Mask da nije uneso i neki elemenat koji će privući pažnju javnosti. Pre svega, kao što smo već videli, došlo je do promene cilja. Dok se prošle godine sve okretalo oko Marsa, sada se 'SpaceX' jasno okrenuo ka Mesecu kao sledećoj destinaciji 'BFS-a' u vidu koncepta lunarne baze 'Moon Base Alpha'. Pominjanje Meseca nije slučajnost već pokušaj da se pridruži nizu aktuelnih inicijativa u kojima je naš Mesec glavni protagonista, od Esinog 'Moon Villagea' do Nasinog 'Deep Space Gateway', preko planova lendera 'Blue Moon' Maskovog arhineprijatelja, Jeffa Bezosa (zapravo, nova raketa 'BFR' može da se gleda i kao rival teške varijante rakete 'New Glenn' Bezosove kompanije 'Blue Origin'). I zašto da ne, 'BFR' bi mogao u prolazu da pristane na ISS i zameni bilo koji putnički brod.

sx20
Za put na Mesec bi bilo potrebno dva lansiranja 'BFR'. Brod bi se vraćao direktno na Zemlju.

sx21
'BFR' pristaje na ISS.

Druga velika novost – i to je sigurno ono što je najviše privuklo pažnju javnosti – jeste primena 'BFR-a' kao suborbitnog transportera koji će prevoziti putnike s jedne strane globusa na drugu za manje od sat vremena. Koncept uopšte nije nov, jer su još '60-ih i '70-ih godina postojali brojni projekti vertikalnog sletanja (VTOLV) poput 'Rombusa', 'Nexusa', 'Ithacusa' ili 'Pegasusa'. 'SpaceX' je pokazao da je danas tehnologija mnogo zrelija, ali mi nešto govori da neće biti lako pronalaziti civilne putnike koji će biti spremni da rizikuju i rutinski putuju raketom, a još manje da će transportni sistem ovog tipa biti profitabilan. Posebno obzirom na to da 'SpaceX' još uvek nije objavio kakav bi spasilački sistem, ako ga bude bilo, koristio 'BFR' (jedna od slabih strana projekta).

sx22
'BFR' kao suborbitni putnički transporter.


https://youtu.be/zqE-ultsWt0 

Što se tiče profitabilnosti problema, Mask je aktivirao bombu: izjavio je da će 'BFR' potpuno zameniti 'Falcon 9' i 'Falcon Heavy' i tako isplatiti samog sebe. Nepotrebno je reći da je ta solucija opasna, a najdirektnija posledica je da bi stavljanjem svih jaja u istu korpu 'SpaceX' izgubio fleksibilnost, što je na svojoj koži osetila i NASA kada je 80-ih predstavljen spejs-šatl sa rezultatom koji svi znamo.

sx23
'BFR' kao potpuno višekratni orbitni lansirni sistem. Vide se otvoreni solarni paneli i oslobađanje modula buduće orbitne stanice.

Ukratko, novi plan 'SpaceX-a' je prilično respektabilan sa tehničke tačke gledišta, ali i dalje ima ozbiljne nedostatke u ekonomskom smislu. Iako Mask pokušava da zameni Nasinu arhitekturu za istraživanje kosmosa ('SLS'/'Orion') svojom, nije jasno ima li političku podršku da postane superkontraktor kosmičke agencije. Sa druge strane, ISRU tehnologija za proizvodnju goriva na Marsu ili detalji lunarnih i Marsovih baza još uvek postoje samo u Powerpointu. Ipak, ideja je da se prvo lansiranje 'BFR-a' izvede 2022. godine a prvo putovanje na Mars 2024. (!) Nema li Mask previše nerešenih oblasti da bi svoj san pretočio u stvarnost?

sx24
Ovako izgleda 'plan' Maskove agencije 'SpaceX' za Marsovu bazu.

sx25
Ne, ne radi se o igri strategije, već o bazi na Marsu.


https://youtu.be/tdUX3ypDVwI 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

drago
0 #5 drago 04-11-2017 21:25
Ej našao sam sad I ovo:
http://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/8218-mogao-da-stigne-bilo-gde-na-zemlji-za-manje-od-etiri-sata

Na dnu texta su linkovi na neke raketoplane koji su me oduševljavali I čije projektovanje je stiglo do letnih prototipova.
hoću da kažem da Maskove ideje nisu nikakva exclusive već samo zamazivanje očiju.
Ja sam pristalica Teorije zavere I siguran sam da je njegova uloga u njoj značajna
Prijavi administratoru
drago
0 #4 drago 04-11-2017 21:15
Bojane, slažem se s tobom, s tim što ne mislim da je baš veliki vizionar jer je takvih projekata bilo odavno. Baš ću da napišem kako je recimo Koroljev planirao put na Mars! Pa da uporedimo, a ti se posle javi da komentarišeš! Sećam se da je I Fon Braun imao fenomenalne dizalne za Mars...

Accu I s toobom se slažem. to je moja 'stara' tema. Nemam vremena da previse tražim, ali pogledaj ova dva linka dole I vidi

Pozdrav obojici I hvala to čitate I javljate se. Zanimljivo je čuti tuđa mišljenja

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/10045-storija-o-prvim-sovjetskim-kosmoplovima
http://static.astronomija.org.rs/astronautika/rusi/Spiral/Spiral.htm
Prijavi administratoru
Accu
0 #3 Accu 04-11-2017 20:24
Sve sve, ali transkontinenta lni sub(orbitalni) let sa putnicima u raketi koja verikalno uzleće(doduše i sleće isto tako)???
Nije mi jasno zašto su svi uključujući i "Weyland-Yutani Corporation" kako ja zovem "Space X" napustili nekada ne tako davno obećavajući projekt tzv. "aerokosmoplova " koji bi uzletali i sletali horizontalno poput aviona ali dosezali nisku orbitu.
Trebali su da zamene "Space Shuttle" jednog dana(odavno) a sada se vraćamo klasičnim raketama?
Doduše ne baš za jednokratnu upotrebu kao nekada...
Prijavi administratoru
BojanB
0 #2 BojanB 04-11-2017 18:27
Meni se čini da je javnost zbunjena, da li se radi o velikom vizionaru ili samo o biznismenu koji troši novac i svoj ili tudji na sulude projekte i da ce na kraju sve to da se uruši.

Pravo da kažem nisam ni ja načisto, navijam za ovo prvo (treba biti optimista jel). Ako ništa bar uporno popularizuje neke teme zaboravljene šezdesetih i sedamdesetih.
Prijavi administratoru
drago
-1 #1 drago 04-11-2017 13:12
Mask je uboko zagazio u politiku I to će kad-tad da ispliva. Američki milijarder, koji se bavi državnim, vojnim i komercijalnim poslovima za račun države ne može a da ne lobira za neku političku opciju. To mi se čini ok ali svako ko kao privatnik sarađuje na vojnim projektima me nervira. to važi I za ovog manekena
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika