PITANJE ČITAOCA:
| Da li je moguća teorija: da se mi i celokupni Mlečni put i cela naša poznata vasiona nalaze unutar crne rupe koja je aktivna i koja usisava sve oko sebe u nekoj drugoj vasioni i odatle proističe teorija da se vasiona širi?
Takođe me interesuje šta se dešava unutar crne rupe, da li i unutar vreme stoji ili se možda gradi neki novi svet? Nenad |
ODGOVOR
| Mislim da je to totalno nemoguće, prema onome kako se crna rupa definiše tj. da je u centru singularnost a okolo, na izvesnom rastojanju - horizont događaja, koji je u suštini matematički model "ivice" crne rupe. Između hotizonta događaja i singulariteta nema baš ničega jer tu ništa ne može da se nalazi (ne postoji nikakva stalna "orbita" po kojoj bi nešto kružilo oko singulariteta). Sve ono što pređe horizont događaja pada u singularitet i ne ostaje u oblasti između.
Inače, horizont događaja nije nikakva kružnica, tj sfera, koja stoji oko crne rupe već samo matematički izračunato rastojanje do kog crna rupa sve zarobljava. Pored ovoga, sve što upadne u crnu rupu momentalno biva pretvoreno u elementarne čestice (sila gravitacije je toliko jaka, jača od svih drugih, međumolekularnih, elektrostatičkih itd sila, i one više nisu u stanju da predmet drže zajedno. Kako je svet oko nas izgrađen od stvari koje su "malo" složenije od elementarnih čestica nemoguće je da se nalazimo u crnoj rupi. Milan Milosević |
PITANJE ČITAOCA:
|
Da li se u zemaljskim trenažerima za astronaute postiže približno bestežinsko stanje? Ako da, molim za kratko objašnjenje. Hvala unapred. Dragan |
ODGOVOR
|
Zemaljski simulatori za tako nesto prakticno se i ne mogu napraviti. Za simuliranje bestezinskog stanja na zemlji najcesce se koristi najobicniji bazen sa vodom u kome astronauti "rone" pod punom opremom. Ovo se posebno koristi za treniranje astronauta za svemirske setnje i rad u takvim uslovima. Evoluciju je dozivelo kod projekta Dzemini, sezdesetih proslog veka. Medjitim, ovakav nacin nije previse realan jer tu je otpor i talasanje vode koji, naravno, ne postoji u svemiru. Da bi se na najbolji nacin simuliralo bestezinsko stanje ipak bi moralo da se poleti. U tu svrhu se koriste specijalno modifikovani avioni koji uzlecu na velike visine i tokom 60-90 sekundi se pustaju u slobodan pad. Tokom tog vremena javlja se privid bestezinskog stanja u kabini (elementarna njutnova fizika) i tada astronauti vezbaju kako da se ponasaju unutar broda. Marko Tarabanović |
