Federalni kosmički program (FKP) za period 2016-2025. (FKP-2025) treba da bude odobren do kraja godine. Usled nove ekonomsko-političke situacije, FKP-2025 je doživeo nekoliko promena. “Zvezde” programa su modifikovana raketa-nosač “Angara-A5V” kapaciteta 38 tona, ruska orbitalna baza i novi kosmički brod kojim će ruski kosmonauti 2025. obaviti prvi let oko Meseca.
Jedan od osnovnih strateških ciljeva prvobitne vezije FKP je bio spuštanje ruskih kosmonauta na Mesec u period 2030-2035. Zbog toga je direktor Roskosmosa Igor Komarov u februaru 2015. formirao specijalnu radnu grupu koja je trebala da na osnovu ove strategije predloži optimalni program razvoja pilotirane kosmonautike do 2030, uz osvrt na svrsishodnost daljeg učešća Rusije u programu Medjunarodne kosmičke stanice (MKS), projekat gradnje nove orbitalne stanice i formiranja alijansi sa drugim držvama u različtim sferama istraživanja kosmosa.
Predsednik Putin sa Rogozinom (u prednjem planu) i Komarovim razgovara o novom kosmičkom brodu PTK NP i raketama “Angara A5 i -A5V”
Kada je grupa započela sa radom, bilo je jasno da će finansijski deo predloga FKP-2025. iz oktobra 2014. doživeti detaljnu reviziju u Vladi Rusije (takozvani “sekvester”). To se u martu ove godine upravo i desilo. Kao odraz nove ekonomsko-političke situacije, Vlada Rusije je bila primorana da skreše budžet sa predloženih 2117,3 milijardi rubalja iz oktobra 2014, na 2004,4 milijardi (2 triliona rubalja, odnosno u sadašnjem iznosu oko 40 milijardi dolara). Na prvi pogled, smanjenje od oko 113 milijardi rubalja ne izgleda toliko mnogo (nedavni gubitak teretnog broda “Progres M-27M” na primer košteo je manje od tri milijarde rubalja). Problem je, medjutim u tome što su u poslednjih dvanest meseci troškovi izrade kosmičkih aparata porasli za oko 30%, tako da bi prva verzija programa FKP-2025 iz oktobra 2014. umesto 2117,3 milijardi u sadašnjem novcu iznosila 2849,4 milijardi rubalja! Tako da je radna grupa bila suočena da preformuliše planove u novoj verziji FKP-2025 uz objektivno finansijsko smanjenje od 844,9 milijardi rubalja (umesto 113). U isto vreme, ambiciozno je naglašeno da će FKP-2025 doneti prihod of 1,8 triliona od satelitskih, lansirnih i usluga kosmičkih letova stranaca na ruskim brodovima.
Smanjenje budžeta programa FKP-2025 je direktna posledica uticaja dva faktora. Sa jedne strane, Kremlj je zbog nove geopolitičke situacije zatražio od Roskosmosa da detaljno preispita prvobitni plan, a sa druge tu je realan uticaj promene kursa rublje u odnosu na dolar, što je dovelo do povećanje cene uvoznih tehnologija.
“Tokom poslednje godine, program FKP-2025 je prošao kroz ozbiljne promene koje su bile zasnovane na novim, složenijim ekonomskim odnosima, izmeni kursa valute i promene nivoa inflacije. Prvobitna verzija programa dovela bi do značajnog opterećenja nacionalnog budžeta”, rekao je Komarov.
Zbog toga je Roskosmos obavio reviziju projekata imajući u vidu dve moguće strategije budućeg razvoja FKP. U okviru prve, kresanje budžeta bi se obavilo preko smanjenja finansiranja projekata kosmičkog broda nove generacije (PTK NP), misija u duboki kosmos, Mesečeve baze i gradnje super-rakete-nosača. To znači da bi ostali projekti, kao sateliti za daljinsko sondiranje Zemlje (DZZ), fundamentalna kosmička istraživanja (FKI), letovi na MKS i naučno-istraživačke misije (NI) praktično ostali u prvobitnom obliku, bez smanjenja njihovog finansiranja.
Druga strategija je predlagala da se “umereno” smanje finansije projekata telekomunikacionih i satelita DZZ, da se za dve do pet godina pomere rokovi razvoja satelita socijalno-ekonomskog i naučnog značaja. Ovim potezima, u okviru druge strategije bilo je moguće očuvati finansije projekata PTK NP bez smanjenja i da se započne sa razvojem pojedinih elemenata super-rakete čija bi gradnja trebala biti finansirana posle 2025. Pored toga, druga strategija omogućava da se u program FKP-2025. uvrste razvoj raketa-nosača srednje (projekat “Feniks”) i veće nosivosti (do 38t, projekat “Angara A-5V”) i medjuorbitalni tegljači (RB KVTK) koji bi omogućili let ruskih kosmonauta oko Meseca 2025. Roskosmos je usvojio drugu strategiju, budući da ona omogućava Rusiji da ostvari projekte planirane do 2030. i pruža bolju osnovu za planiranje strategija po završetku FKP-2025.
Sigurno najznačajnija promena FKP-2025 je odlaganje razvoja ruske rakete klase super-velike nosivosti (RN STK) kapaciteta 80-90t u narednih deset godina. Medjutim, izdvojena su sredstva za razvoj nekih od njenih elemenata i tehničke baze koja će biti korišćena posle 2025. kada projekat bude krenuo u realizaciju uz prvo lansiranje negde oko 2030. Takodje, sačuvani su projekti istraživanja Meseca sa orbite i spuštanja kosmičkih aparata na njegovu površinu. Do 2025. trebaju da krenu radovi na razvoju elemenata automatske mesečeve baze i orbitalne stanice. Pre isteka FKP-2025 započeće eksperimentalni letovi novog ruskog kosmičkog broda PTK NP (u toku je konkurs na sajtu Roskosmosa za njegovo ime). Paralno sa njegovim finaliziranjem, na bazi rakete-nosača “Angara A-5” biće projektovan kosmičko raketni kompleks teške klase povećane nosivosti i medjuorbitalni tegljač za letove PTK NP, uključujući i prvi let ruskih kosmonauta oko Meseca2025. Zanimljivo, iako izvan perioda FKP-2025, najavljeno je da će Rusija spustiti svoje prve kosmonaute na Mesec 2029 – šezdeset godina posle Armstrongovog “malog/velikog” koraka.
“Sačuvali smo sve projekte koji Rusiji omogućavaju da zauvek ostane u klubu kosmičkih država. Preraspodelili smo finansije izmedju raketa-nosača, iznad svega super-teške kategorije uz planove da do 2030. obavimo sva planirana lansiranja. Za te potrebe planiramo da koristimo raketu-nosač “Angara-A5V” kao najoptimalniju varijantu za let oko Meseca”, rekao je Komarov. On je takodje dodao da Rusija nije okrenula ledja super-teškoj raketi, jer su u FK—2025 uključeni, kako je rekao, “punktovi” naučno-tehničkih radova neophodnih Rusiji da “proizvede tu raketu u budućnosti”. Još jedan kuriozitet. Komarov je izjavio da je NASA, koja je do sada potrošila oko 20 milijardi dolara na razvoj svoje super rakete SLS ponudila Roskosmosu njeno korišćenje.
Znači, umesto super-teške rakete FKP-2025 predlaže razvoj modernizovane rakete teške klase “Angara A5V” sa kiseonično-vodoničnim trećem stepenom (ovo “V” u nazivu rakete znači da se kao gorivo koristi tečni vodonik). U novom predlogu budžeta za FKP-2025, Roskosmos svoj pilotirani mesečev program fokusira na raketi-nosaču “Angara A5V”, kao osnovnom lanseru kosmičkih brodova prema Mesecu. Ovaj plan predvidja šemu sa nekoliko lansiranja ovog nosača, uz spajanje na orbitama oko Zemlje i oko Meseca. Preme jednoj verziji budžeta, razvoj rakete “Angara A-5V” koštaće 60, a prema drugoj samo 37 milijardi rubalja. Znajući da je za razvoj super-teške rakete trebalo izdvojiti oko 600 milijardi rubalja, onda je jasno da je u ukupnom smanjenju desetogidšnjeg budžeta od preko 800 milijardi rubalja prebacivanje razvoja super-rakete na period posle 2025. odigralo presudnu ulogu.
Prvo lansiranje ruske raket-nosača “Angara-A5”
 |
|
| “Angara-A5V” |
Ovaj zaokret u ruskoj raketno-kosmičkoj politici ne iznenadjuje. Iako je dominantno rukovodjen ekonomskim razlozima, poznato je da super-teške rakete-nosači imaju mnoge slabosti. Ahilova peta ovih kolosa su mali broj lansiranja, ogromna sredstva potrebna za razvoj i održavanje infrastructure i veliki tehno-ekonomski rizici. O kakvim je sumama reč dovoljno govori činjenica da je razvoj rakete-nosača Saturn V kojom je NASA u period 1968-1972. obavile letove na Mesec u današnjem ekvivalentu koštao 41 milijardu dolara, a da je samo jedno njeno lansiranje koštalo više od 3 milijarde današnjih dolara! Takodje, super-rakete se mogu koristiti samo za vrlo uzan spektar zadataka kakvi su letovi prema Mesecu ili ka drugim planetama, tako da paralelno sa njihovim razvojem treba potrošiti ogromna sredstva za pripremu i ovakvih programa koji itekako mogu da opterete nacionalni budžet. Globalno gledano, za razliku od drugih nosača, ove rakete se ne mogu koristiti za podršku nacionalno-privredno-ekonomsko-vojne doktrine jedne države. Konačno, razvoj ovakvog džina dovodi praktično do transformacije gotovo kompletnog kosmičkog programa jedne države i “žrtvovanja” mnogo drugih projekata koji mogu itekako da utiču na njenu privrednu stabilnost. Tako da kada se sve ovo uzme u obzir, naravno uz činjenicu da je Rusija u svoj finansijski sistem objedinila Krim što je, prema nekim procenama dovelo do balansiranja budžeta od oko 10%, teško je a da se ne složimo sa Roskosmosmom da sada nije pravo vreme za super-raketu.
Ono što takodje skreće pažnju je činjenica da će na projektu nove rakete “Angara A-5V” po prvi put zajedno raditi tri vodeće ruske raketno-kosmičke kompanije. RKK “Energija” će nastaviti radove na razvoju kosmičkog broda uz novi interfejs sa raketom koja ranije nije bila planirana kao njegov nosač. Istovremeno, GKNPC “Hruničev” će projektovati dva donja stepena rakete-nosača, dok će RKC “Progres” raditi na gornjim kiseonično-vodoničnim raketnim blokovima za upućivanje kosmičkog broda PTK NP sa okolozemaljske orbite prema Mesecu.
Sa 38 tona nosivosti na nisku orbitu, “Angara A5V” može da na geostacionarnu orbitu izbaci do 12,5t korisnog tereta, što je mnogo više od sedam tona kapaciteta postojeće rakete “Angara A5”. Poredjenja radi, američka teška raketa-nosač Delta IV Heavy može na geostacionarnu orbitu da lansira 14,2t, nova kineska raketa CZ-5 koja treba da bude prvi put lansirana sledeće godine do 14t, dok postojeći i budući evropski nosači Ariane 5 i Ariane 6 nose po 10,5t. Sa ovakvim performansama, znajući da je masa mesečeve verzije PTK NP oko 20 tona, minimalno će trebati dva lansiranja “Angare A-5V” – sa dva raketna bloka i jednim kosmičkim brodom PTK NP koji će biti spojeni na orbiti. Konceptualno ovaj “mesečev voz” vuče korene iz ranih 60-ih kada je Karaljov planirao nekoliko lansiranja raketa-nosača R-7 uz spajanje raketnih blokova na orbiti sa kosmičkim brodom tipa “Vastok” (kasnije sa brodom “Sever” koji je evoluirao u “Sajuz”).
Pored razvoja nove “Angare”, FKP-2025 uključuje planove za zamenu starih nosača sa novim raketama. Tako će lake rakete “Dnjepr” i “Rokot” (kovertovane interkontinentalne rakete) biti do kraja 2020. zamenjene nosačima “Sajuz-2.1v” i “Angara-1.2”. U isto vreme očekuje se da sa scene sidju rakete-nosači srednje nosivosti “Sajuz-U” (nosač teretnih brodova “Progres) i “Sajuz FG” (koristi se za lansiranje kosmičkih brodova “Sajuz”) koje će zameniti raketa “Sajuz-2.1a”. Pored nje, kao nosač srednje klase tokom FKP-2025 (i posle ovog perioda) koristiće se lanser “Sajuz-2.1b”. U ovoj kategioriji, Rusija takodje koristi rakete “Zenit-2SL” i “Zenit-2SLB”, kako sa platforme “Morski start”, tako i sa Bajkonura. Dalja upotreba ovih nosača koji koriste ruske raketne motore ali se proizvode u Ukrajini je pod znakom pitanja. U programu FKP-2025 ostavljena je mogućnost njihovih lansiranja gotovo tokom celog programa. Medjutim, u svetlu planova sa novom raketom-nosačem srednje nosivosti “Feniks” i političke situacije sa Ukrajinom, teško je očekivati da će “Zenit” opstati na ruskom (i svetskom) tržištu. Kada smo spomenuli “Feniks”, na ovom projektu radi RKC “Progres” i on je zvanično uvršten u program FKP-2025 ali ga na grafikonu razvoja raketa-nosača do 2030. nema! Kada su nosači teške kategorije u pitanju, poslednje lansiranje rakete “Proton-M” je planirano do kraja 2025, posle čega će u potpunosti biti zamenjena nosačem “Angara A-5”. Ova raketa će skupa sa svojom pojačnom verzijom “Angara A-5V” od 2025. predstavljati okosnicu ruske teške raketne industrije.
Time će, u okviru FKP-2025 etapno biti praktično zamenjena gotovo kompletna ruska raketno-kosmička flota (od postojećih, ostaće samo nosači “Sajuz-2.1a/b”). Ova transformacija će se takodje odraziti na buduće planove korišćenja kosmodroma. Prema rečima Komarova, lansiranja raketa “Proton” i “Sajuz” sa Bajkonura će se odvijati do vremena kada sa Vastočnog ne bude obavljen prvi start novog kosmičkog broda PTK NP raketom “Angara”. Kako se to planira negde izmedju 2020-2025. (bliže kraju ovog perioda), to praktično znači da će oko 2025. Rusija napustiti Bajkonur (70 godina od početka njegove gradnje). Sva potonja lansiranja će se odvijati sa kosmodroma Pleseck i Vastočnij, gde će takodje biti napravljena lansirna rampa za raketu super-teške kategorije.
U oblasti novih tehnologija, koja je sa 293 milijarde rubalja na drugom mestu (20%) u finansijama FKP-2025, akcenat se stavlja na razvoj krilatog raketno-kosmičkog sistema višekratnog korišćenja za lansiranje malih kosmičkih aparata, kao i kosmičkih tegljača na osnovama elektroraketnih i motora na nuklearni pogon. Od “klasičnih” tegljača kojim se sateliti sa niskih prebacuju na visoke orbite, topom FKP-2025 nastavlja se korišćenje raketnih blokova “Fregat” (do 2022. posle čega će biti zamenjen blokom RB ML), “Briz-M”, DM i “Volga”. Novi kosmički tegljači su RB KVTK (2020.) i RB ML (2022.).
Kao što se na gornjem grafiku vidi, u strukturi FKP-2025 sa oko 260 milijardi rubalja, razvoj raketa-nosača se nalazi tek na trećem mestu. Najveći deo budžeta FKP-2025 sa 418 milijardi (30%) zauzima pilotirani kosmički program. On obuhvata misije poslednjih modifikacija transportnih i teretnih kosmičkih brodova “Sajuz MS” (od 2016.) i “Progres-MS” (prvo lansiranja je planirano novembra 2015.) prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Takodje, planirano je da u okviru MKS godine 2017. počne da funkcioniše višenamenski laboratorijski modul (MLM) “Nauka”, godinu dana kasnije sa njim će biti spojen čvorni modul (UM), a 2019. i naučno-energetski modul (NEM). Kako su prvobitno bili planirani da funkcioniću isključivo u sklopu MKS, stručnjaci RKK “Energija” sada uveliko rade na modifikovanju ovih modula radi njihovog potonjeg odvajanja od MKS i transformacije u autonomnu kosmičku stanicu. Ranije su inače bila planirana dva modula NEM, ali u FKP-2025 nema više NEM-2, kao i tehnološkog autonomnog modula OKA-T.
Ako nastavimo putovanje u budućnost, kroz planove pilotiranih lansiranja programa FKP-2025, sledeći značajan dogadjaj je prvo lansiranje kosmičkog broda PTK NP 2021. bez ljudske posade. Godine 2023. PTK NP će, ponovo bez kosmonauta, leteti ka MKS, a godinu dana kasnije, 2024. planiran je njegov prvi let sa ljudskom posadom uz spajanje sa MKS. A pred kraj sledeće decenije, očekuje nas kruna kompletnog programa FKP-2025. Pre isteka 2025. PTK NP će sa kosmonautima krenuti prema Mesecu, obleteti ga i vratiti se na Zemlju. Ako sve bude išlo po planu, posle 64 godine kosmičkih letova orbitama oko Zemlje, po prvi put će ruski kosmonauti krenuti u duboki kosmos, prema Mesecu.
Negde u isto vreme očekuje nas još jedan vrlo značajan dogadjaj – rastanak Rusije od MKS i formiranje ruske orbitalne baze (ROB). Ona je ubačena u preradjenoj verziji FKP-2025 kažu na predlog predsednika Putina. Godine 2023. od MKS će biti odvojen sistem sastavljen od tri poslednja modula MLM, UM i NEM, čime će početi da funkcioniše ruska nacionalna orbitalna stanica. ROB će zatim, serijom manevara, biti prebačena na novu i višu polarnu orbitu nagiba 90 stepeni. Godinu dana kasnije, 2024. sa ROB će biti spojen i naduvni modul na kome trenutno rade inženjeri RKK “Energija”. Osnovni razlog za ovaj potez Roskosmosa su problemi nastali posle sankcija SAD i EU, partnera u projektu MKS, Rusiji zbog Ukrajine. Takodje, kako se sa MKS može videti samo 5% ruske teritorije (izmedju 51,6 stepeni severne i južne širine, dok je Moskva na primer na 56 stepeni), sa nove stanice će se radi podrške privrede snimati gotovo cela površine Rusije, uključujući i strateško značajan arktički region. Još uvek nije jasno hoće li ROB biti sve vreme nastanjen, ali postoje predlozi da se na stanicu leti periodično, radi remontno-profilaktičkih radova i obavljanje eksperimenata koji zahtevaju prisustvo kosmonauta. Time će takodje tipično velika sredstva pilotiranih misija na orbitalnim stanicama biti preusmerena na drugi strateški cilj Rusije – Mesec.
Sva ova dogadjanja u poslednjim godinama FK-2025 će imati tako zanimljiv i vrlo dinamičan redosled. Maltene, kao na filmskoj traci redjaće se jedan za drugim misije koje će imati fundamentalni značaj za budućnost ruske kosmonuaitke. Od MKS se odvajaju tri nova modula - čime počinje misija nove ROB. U sklopu MKS ostaju stari moduli – dva veća (“Zarja” i “Zvezda”) i dva manja modula (“Poisk” i “Rasvet”), dok će najstariji mali modul “Pirs” biti odvojen od MKS da oslobodi mesti za MLM “Nauka”. Odmah zatim, ka “okrnjenom” ruskom delu MKS leti dve godine zaredom prvo bespilotni, a onda PTK NP sa ljudskom posadom. Zatim ka ROB-u kreće modul na naduvavanje, a onda PTK NP leti sa kosmonautima oko Meseca!
Buduća ruska kosmička stanica je pored PTK NP i “Angare-A5V” još jedna “zvezda” programa FKP-2025. Kao što smo naveli, ona će kružiti oko Zemlje polarnom i mnogo višom orbitom od MKS i kao takva postati ključna baza za buduće ruske letove prema Mesecu – a možda čak i dalje, prema drugim planetama. Pored toga, ROB može biti pretvoren u medjunarodnu stanicu ali, u odnosu na MKS sa potpuno drugim partnerima. Naime, Moskva uveliko radi sa državama BRIKS-a kao stateškim partnerima. Rusija time okreće ledja SAD i EU, a u novu kosmičku alijansu koja može biti formirana oko ROB-a ulaze, pored Rusije, Brazil, Indija, Kina i Južnoafrička Republika. Nije isključeno da neke od država koje su bile u sklopu SSSR-a, kao Belorusija, Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan, možda i Azerbejdžan, zatim Iran, Egipat i još neke države Afrike i Južne Amerike bude, na ovaj ili onaj način, uključene u projekat ROB. Naravno, treba znati da će se u isto vreme na orbiti nalaziti i kineska orbitalna stanica, tako da se ne isključuje šarolik program saradnje država BRIKS-a i njima bliskih država. Takodje, sa komfornim naduvnim modulom, RBO može biti i turistička destinacija, tako da su njene perspective vrlo zanimljive.
Novi ruski kosmički brod – PTK NP
Ono što medjutim u poslednje vreme pada u oči je vrlo malo tekstova o novoj ruskoj orbitalnoj stanici. Za razliku od vremena kada je na velika zvona krajem prošle godine najavljena, sada o ROB-u gotovo da nema više ni jedne reči. U medjuvremenu, Roskosmos je oficijleno objavio da ostaje na MKS-u do 2020, i da će odluku da ostane do 2024. doneti kasnije. Medjutim, sada je više nego jasno da će Rusija nastaviti letove na MKS do kraja 2024. što je inače do sada samo NASA potvrdila. Nedavno, Komarov je izjavio da Roskosmos i NASA razgovaraju o daljim planovima za MKS, ali i, što je poprilično iznenadjenje, o novoj kosmičkoj stanici! Istovremeno, govori se o daljim promenama FKP-2025 – ali bez ikakvih detalja, tako da ne bih bio iznenadjen ukoliko kada krajem godine bude obelodanjena konačna verzija FKP-2025 možda vidimo neke promene vezane za planoce sa ROB-om.
Moduli ROB-a (MLM, UM i NEM) porikazani u sklopu MKS
Što se satelita tiče, Rusija planira da do kraja 2025. lansira 181 satelit, uz povećanje broja satelita daljinskog sondiranja Zemlje za 2,3 puta, dok će naučnih aparata biti tri puta više nego što ih ima sada.
Kada je nauka u pitanju, iz FKP-2025 su izbačene dve misije automatskih aparata na Mesec, tako da će ka Mesecu 2019. biti. lansiran samo “Luna-Glob”. Nastavlja se eksploatacija kosmičkog teleskopa “Spektr-R”, dok će teleskop “Spektr-RG” biti lansiran 2017. Skupa sa ESA-om planirana je realizacija projekta ExoMars. Prvi apparat ovoj projekta će biti lansiran marta 2016, a drugi 2018. Kao što smo napisali, 2019. leti “Luna-Glob” a 2021.“Spektr-UF”. Takodje, biće lansirana dva biološka satelita “Bion”, četiri aparata sistema “Rezonansa” (2024.), a 2025. sunčeva sonda “Intergeliozond”. Projekat “Luna-Resurs” sa spuštanjem lunohoda u polarnoj oblasti Meseca pomeren je na period posle 2025, dok su iz FKP-2025 izbačeni projekti “Gama-400” i “ruskog Habla” kosmičkog radioteleskopa “Spektr-M” koga je predložio slavni akademik Nikolaj Kardšov.
U FKP-2025 postoje skromna sredstva za podršku privatnim kompanijama u proizvodnji malih satelita i za obradu podataka primljenih iz kosmosa. U poredjenju sa milijardama dolara koje NASA troši na razvoj takozvanog privatnog kosmosa, finansirajući komercijalne projekte nekoliko američkih kompanija, nema govora o bilo kakvom “ruskom Ilonu Masku”.
Voda, Mars i budžet Nase - šta kaže Grujica Ivanović
Bela kuća predlaže povećanje budžeta NASA-e za 2016.
