SOJUZ
MODERNI DINOSAUR
Izgleda neverovatno, ali prošlo je više od pola veka od kada je prvi brod „Союз“ odleteo u kosmos. Bilo je to 28. novembra 1966. godine, kada je letilica, lukavo krštena kao „Кoсмос 133“, uzletela sa kosmodroma Bajkonur – tadašnjeg Tjura-Tama – da ne bi privukla pažnju zapadnih obaveštajnih službi. Međutim, radilo se o najsavremenijem sovjetskom brodu sa ljudskom posadom, na kome se naporno radilo šest godina.
„Sojuz“ („Savez“ na ruskom) bio je naslednik „Vostoka“, broda koji je širom sveta proveo slavu SSSR-a letovima Jurija Gagarina i Valentine Terješkove. Nakon šest misija sa posadom, „Vostok“ je bio unapređen, sada pod imenom „Voshod“, da bi mogao da podrži prvu šetnju po otvorenom kosmosu, prvi let sa trojicom kosmonauta u svetu i prvo lansiranje bez skafandera. Ali i „Vostok“/„Voshod“ je stalno unapređivan. Njegova kapsula loptastog oblika (Rusi su je nazivali „šarik“) bila je prostrana za ondašnje standarde, ali je bila neupotrebljiva za misije sa posadom izvan niske orbite oko Zemlje.
Zapravo, njen oblik je dozvoljavao samo balistički povratak u atmosferu, što znači da je posada bila izlagana vrlo visokim ali izdrživim g silama (oko 10 g). Međutim, za letove van niske orbite bilo je neophodno kontrolisati ulazak u atmosferu da bi se sile održavale u podnošljivom rasponu. Pored toga, novi brod je trebalo da omogućava spajanje s drugim brodom u kosmosu i različite vanbrodske aktivnosti. Iz tih razloga kapsula „Sojuza“ je morala da ima oblik zvona. Pošto je težište kapsule bilo malo pomereno, oblik kapsule je generisao malu ali značajnu silu uzgona, čime su se smanjivale sile usporavanja. Tom tehnikom je takođe bilo moguće bolje kontrolisati mesto sletanja.
| Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (23 strane, 2,3 MB) 
|
 |
