Pre svega moram da kažem da sam (neprijatno) iznenađen time što su se epizode dokumentarca "The great global warming Swindle" (GGWS) našle na stranicama Astronomskog magazina. Moglo bi se reći da je debata o tome da li globalno zagrevanje ubrzano ljudskim delovanjem ili ne više u domenu politike nego nauke, pa ću i ovaj dokumentarni film tumačiti iz tog aspekta, tj. prema poznatoj izreci "Informacija vredi onoliko koliko vredi i njen izvor".

U skladu sa tim svi relevantni činioci pokazuju da pomenuta serija spada u grupu "dokumentarnih" serija i filmova gde spadaju "Zeitgeist", “What The (Bleep) Do We Know!?" i slični (za neupućene - reč je o "školskim" primerima anti-naučnih dokumentarnih filmova).

Rekao sam da je debata o globalnom zagrevanju u domenu politike pa je red da vidimo i ko su glavni akteri. Sa jedne strane su Al Gor (dobitnik Nobelove nagrade za rad vezan za globalno zagrevanje, podpredsednik Bila Klintona) i veći deo naučne javnosti, a sa druge Džordž Buš (bivši predsednik SAD, poznat kao neko ko je biznisom dosta vezan za naftnie kompanije), Džon McCain (predsednički kandidat, čovek koji je u kampanji javno govorio o "mitu o globalnom zagrevanju" i čovek koji je delimično bio protivnik evolucije i zalagao se za inteligentni dizajn, naravno pripadnik iste partije kao i Dž. Buš). Uprošteno rečeno podela strane je: jedna američka stranka protiv druge, naftne kompanije protiv velikog dela naučne javnosti.

Vratimo se sada nastanku spornog serijala. Ovaj serijal rađen je u produkciji britanske TV Channel4 a producent je Martin Durkin. Isti producent poznat je po još nekim dokumentarcima: Protiv prirode (kritika ekoloških pokreta, u kontekstu da narušavaju lične slobode), Ekvinoks (tema su silikonski implanti, govori o tome da je njihova štetnost politički uveličana i o tome kako su oni korisni; ovaj serijal rađen je za BBC, koji je odbio emitovanje, preuzeo ga je Channel4), Uspon i pad genetske modifikacije (govori u korist genetske modifikacije; jedan od naučnika koji se pojavljuje u ovom dokumentarcu, dr Mae-Wan Ho, kasnije je izjavio da je potpuno izdat od strane produkcije i da mu nije rečeno da će njegove reči biti drugačije interpretirane i iskorištene upravo za napad na njegov posao). Martin Durkin pripadnik je Britanske Revolucionarne komunističke partije. Ne treba posebno pominjati da Martin Durkin nema nikakvog naučnog obrazovanja a da su svi njegovi dokumentarci naišli na oštre kritike u stručnoj javnosti.

Nakon ovih filmova stigao je GGWS. Isti autor, isti pristup temi. Prikriven brigom za siromašane zemlje GGWS govori protiv  ljudskog doprinosa globalnom zagrevanju, protiv alternativnih izvora energije, u korist naftnih kompanija. Već viđen scenario prati i ovaj film. Dvojica naučnika koji se pojavljuju u filmu upućuju kritike na račun dokumentarca, na račun montaže, izvrtanja i pogrešne interpretacije njihovih izjava.

Carl Wunsch, profesor okeanografije na MIT univerzitetu, koji se pojavljuje u filmu izjavio je da je film obična propaganda i da izvrće naučne činjenice. Zbog komentara da je to uradio pod pritiskom kolega, Carl Wunsch rekao je da su mu kolege jedino javile da u filmu ne liči na sebe i da mora da pogleda film i vidi šta se dešava.

U jednom od intervjua, za ABC decembra 2007, Carl Wunsch govorio je o tome da ovaj film nemam nikakve veze sa naukom i da je reč o političkoj propagandi koju u Britaniji vodi Bušova administracija.

Nakon rasprave i obostranih pretnji sudskim tužbama delovi filma u kojima se Carl Wunsch pojavljuje izbačene su iz internacionalne DVD verzije ovog dokumentarca.

Drugi naučnik koji je naišao na sličan problem je Eigil Friis-Christensen. Slično kao i u slučaju pomenutih naučnika i njegove reči i ime su u montaži iskorišće za podršku teorije koju zastupa dokumentarac. Njegov komentar na film bio je da su reči izvučene iz konteksta i da on, kao naučnik smatra da njegovo objašnjenje koje je emitovano u dokumentarcu nije potpuno.

Osim pomenutih naučnika i veći deo naučne javnosti oštro je reagovao na film. Upućene su brojne kritike na račun produkcije, televizije Channel4 i još nekih mreža koje su kasnije emitovale film.

Neću da ulazim u detalje i tumačenje onoga što je u filmu rečeno, jer sudeći prema kredibilitetu izvora i naučnoj istoriji, tj. nepostojanju iste, producenta i cele produkcije, komentari su suvišni. Materijala ima mnogo, počev od oštrih reakcija Australijske naučne javnosti, preko pokrenutih kampanja do gomile materijala u naučnim i medijskim krugovima.

Popularnost dokumentarac verovatno duguje orgomnom novcu koji je uložen u kampanju (rekoh već d abrani interese naftne industrije i nekih velikih političara) i efektu koji je najbolje opisan rečima Edith Sitwell: "javnost će u nešto verovati dok god nije zasnovano na istini".

I na kraju, šta reći o debati koja je odavno izašla iz domena nauke i duboko zakoračila u svet politike? Prepuštam vam da odlučite sami, da izaberete kome verujete; da li u nauci verujete naučnoj javnosti i većini vodećih naučnika a u politici novoj državnoj administraciji SAD ili producentu koga i "saradnici" na filmovima optužuju za prevaru, producentu bez ikakvog naučnog snjanja koji zastupa interese velikih naftnih kompanija, državne administracije Džordža Buša i sličnih političkih moćnika koji često dolaze u sukob sa naukom.