Komentari

Nema opasnosti od "Cernovih cnih rupa"

Dragice, samo delimično ste u pravu: mini crne rupe su moguće u ovom eksperimentu, ali one NE MOGU da izazovu nikakav "lančani raspad čestica, odnosno Zemlje". Što se toga tiče budite bezbrižni. Detaljinije o ovom eksperimentu i posledicama pročitajte ovde: CERN

Није довољно... ili Vest na Vest.

Umoran sam da bih previse pisao.. i tako ne mogu reci sve sto bih hteo. No, iako nisam nekriticni obozavalac Njuz-a evo neceg sto ce ironijom, koju ne volim, reci mnogo od onog na sta sam ranije ukazivao kada je obrazovanje u pitanju: http://www.njuz.net/govor-profesorke-dragicevic-motivisao-ljude-da-kupe-profesorske-diplome/?fb_action_ids=10151535098688737&fb_action_types=og.likes&fb_source=other_multiline&action_object_map={%2210151535098688737%22%3A474046649353105}&action_type_map={%2210151535098688737%22%3A%22og.likes%22}&action_ref_map Receno je lepo i vazno, ali pravo pitanje je kome je upuceno. "Provaljeni" testove iz matematike jesu prodavani ali su i kupovani. Mnogi od onih koji su slusali Govor je na ko zna koji nacin do- slo do te, zavrsne, godine. I pritom, sasvim je upitno sta su za to vreme naucili imajuci u vidu kakav nam je sistem obra- zovanja. Da pojasnim, nisam defetista ali se bojim da je potre- bno mnooogo vise, radikalno drugacijeg, od poletnih reci (koje nisu nevazne, ali su suvisne ako se ne poseju na plo- dno tlo).

Da se umešam

Primedba o Ortovom oblaku je sasvim na mestu. Radi se o tome da astronautičari imaju svoj pojam o veličini Sunčevog sistema pa se po njima Vojadžeri odavno nalaze na njegovoj granici (s vremena na vreme se objavi i kako su te letelice čak izašle iz Sunčevog sistema). Ali ako se gleda po preovlađujućem gravitacionom delovanju Sunca, onda ove letelice nisu još odmakle od svog početka leta. One se nalaze na nešto preko 100 aj, a spoljni delovi Ortovog oblaka su na preko 100.000 aj. Više o tome: http://www.astronomija.co.rs/sunev-sistem/6289-koliki-je-sunev-sistem.html

Evo odgovora

Već je krcato na ovoj strani pa se odgovr nalazi ovde. Takođe, i eventualna replika će biti na istom mestu smeštena.

Simbolika?

Poštovani Milutine, oko nekih se stvari nećemo složiti. Meni na primjer ova slika nikako ne ide "pod kapu" i jako bih se naljutio da mi netko napravi ovo što ova dvojica, rade: http://kremlnews.ru/images/2013_02/own_1502_Month-in-space4-7.jpg Slika se inače nalazi u originalnom članku, a link se nalazi iznad fotografije gore. Meni to uopće nije normalno. I da, ta dvojica nikako ne spadaju u kontekst cijele priče, napisao sam i zašto. No, ako ih je netko zvao tamo da to rade, onda je valjda tako jer sumnjam da bi mogli doći nepozvani. Ne vidim zašto je nedostojno reći da mi se gadi da mi kostimirani likovi u usta guraju križeve i zalijevaju me obilato vodom, u ime nekakvih "viših ciljeva" jer ja u tome ne vidim simboliku bilo čega normalnoga niti vidim u tome "pozitivan odgovor crkve na velicanstvena dela nauke" kako Vi to kažete. Ja vidim samo ono što sam i napisao.

Epistemologija

Vlajkony, o epistemoligiji je napisano hiljadu knjiga sa isto toliko shvatanja i tumačenja (zato i jeste napisano toliko knjiga) i mi bismo o njoj mogli doveka da raspravljamo bez ikakvog rezultata. Šta je epistemologija, šta je to saznanje, šta je realnost, da li je saznanje isključivo ljudska delatnost, da li drugi živi organizmi imaju svoja saznanja, kakvo je to matematičko, perceptivno, etičko, religiozno itd. saznanje – svaki epistemolog ima svoju teoriju. Sem toga epistemologija se suočava sa velikim problemom istine, a to je tek beskonačna i nerešiva tema. Koliko filozofa, toliko filozofija. Zbog svega toga M. Mlađenović u svojoj sjajnoj knjizi „Moć nauke“ kaže: „... nauka formuliše šta joj izgeda relativno realno, jedan mogući vid realnosti, ali ne tvrdi da naposredno opisuje realnost niti da zna šta je realnost.“ Prema tome, takvim diskusijama se samo udaljavamo od teme i diskusija postaje sve besmislenija. Kakua ne možeš ti rečima i velikim izjavama pobiti (a ni filozofijom), već samo formulama i matematikom (bilo bi lepo da to uradiš jer bi verovatno dobio Nobelovu nagradu). Uostalom, Kaku na početku knjige navodi pedesetak najpoznaijih živih fizičara kojima se zahvaljuje na sugestijama, komentarima, savetima i idejama. Vajnberg, Lederman, Gel-Man, Gut, Dajson, Tajson, Dejvis i tako dalje svi su na ovaj ili onaj način bili uključeni u pisanje ove knjige. Sem toga Kaku u knjizi ne iznosi svoje teorije već knjigu zasniva na teorijama drugih kvatnih fizičara. 2) Primer s teorijom evolucije nisi shvatio kako sam želeo. Ja nisam govorio o sadržaju, već o vokabularu. 3) Tvoj stav o „realnosti“ jeste anropocentričan u tome što polaziš da je realno ono što se tebi (nama ljudima) čini da je realno, a ne šta realnost jeste.

Sve je to čudno

Vlajkony, 1) Cilj citata nisi razumeo kako sam pretpostavljao. Taj citat se odnosi na tvoje urerenje da je „cilj nauke da prevaziđe zdravorazumsku model realnosti i približi nas onome što realnost zapravo i jeste.“ Itd. A evo i sam se slažeš da nauka „ne tvrdi da naposredno opisuje realnost niti da zna šta je realnost“. Dakle, ako nauka ne tvrdi da zna šta je realnost, kako onda može njen cilj da bude da nas približi onome što realnost i jeste? Pa nikako! Ne može nauka da nas približi nečemu što sama ne zna! A i ne interesuje je. 2) Zaista koliko god da sam čitao o nauci nigde nisam sreo podatak da se „većina naučnika slaže da svrha nauke nije da objasni“. To je zaista čudno pogotovo kada se radi o naučno popularnoj literaturi. Pa šta je svrha takve literature ako ne da objasni??? I šta rade astrofizičari kada opisuju crnu rupu, ako ne objašnjavaju??? Hoking recimo rado objašnjava šta bi se desilo sa čovekom da upadne u crnu rupu. I koju god knjigu nasumice da uzmem vidim isto. Vajnberg u Snovima... (str. 14) piše da je suština nauke „otkrivanje onih objašnjenja koja su ugrađena u logičku strukturu prirode“. I šta on u nastavku radi ako ne objašnjava kada govori o tome zašto je kreda bela? Da, da objašnjava kroz celo poglavlje! I to zove naučno objašnjavanje!!! Zatim OBJAŠNJAVA zašto postoje neutron i proton, jedan neutralan, a drugi naelektrisan, pa kaže: "Objašnjenje opet nalazimo u pojedinostima našeg standardnog modela....“ Pa onda Segan koji u Kosmosu objašnjava kako je nastala posebna vrsta račića, pa kada govori o specijalnoj teoriji relativnosti, šta on radi ako ne objašnjava? A L. Lederman u Božjoj čestici, šta radi ako ne ojbašnjava kako funkcioniše priroda. Itd. Kosmolozi koji govore o evoluciji svemira, šta rade ako ne objašnjavaju? U "Prva tri minuta" Vjnberg detaljno ojašnjava prva tri minuta kosmosa! Uostalom i svi ostali, Grin, Dejvis, Tajson.... Nešto se mi tu ne razumemo. 3) Što se tvoje primedbe o epistemologiji tiče, naučnici o njoj uopšte ne razmišljaju. To im nije čak ni poslednja briga. Zamisli Keplera koji u trenutku otkrivanja prvog zakona kretanja planeta pomisli: „Čekaj, čekaj, a šta na ovo kaže epistemologija" :). 4) Sad u diskusiju uvodiš i determinizam. O tome nismo ni pričali pa preskačem. To samo zamagljuje ono o čemu smo počeli da pričamo. Nije tema. 5) Kažeš: „...Imajući to uvidu bilo bi logično da iza korica Kakuove knjige zateknem gomilu više matematike koju ne razumem. Međutim, ipak zatičem pitku pričicu koja je mnogo bliža filozofiji nego fizici.“ Ne shvatam: u naučno popularnoj knjizi očekuješ gomilu više matematike koju ne razumeš? Hoćeš matematiku koju ne razumeš, a nećeš pitku pričicu? Ok, imamo različite ukuse, ja ne volim da čitam matematiku koju ne razumem. Što se zadnjeg pitanja tvog tiče (o dejstvu Meseca): odgovor treba potražiti u knjizi, pa ne očekuješ valda da prepričavam knjigu. Knjiga je bila samo povod da kažem nešto o „ludilu“ u osnovi prirode. Nego, besmisleno je da dalje ovako razglabamo i iskačemo iz teme. Ako hoćeš da pričamo o nauci, istini, epistemologiji, antropocentrizmu itd. napiši neki tekst pa ćemo o tome. Ovde tome nije mesto.

Mala, ali značajna primedba

Pre kritike, sve pohvale - Proučavanje fizičkih preduslova za nastanak života i procesa koji dovode do biogeneze, kako u pojedinačnom smislu života na Zemlji - jedinog za sada poznatog - tako i uopšteno, jesu veoma uzbudljivo, značajno i uvek aktuelno istraživačko područje. U tom smislu, formulisanje novih hipoteza (a poželjno i njihovo sledstveno testiranje) je uistinu neophodno kako bi naše razumevanje problema postanka života moglo da napreduje. Radove Džeremija Inglanda svakako valja posmatrati kao jedan od mnogobrojnih koraka u tom pravcu. A sad moja primedba novinaru B92: rečenica kojom se priča uvodi čitaocima - "Popularna hipoteza o nastanku života vezuje se za praistorijsku „supu“, udar munje i neverovatnu količinu sreće" odslikava gledište koje je u nauci odavno prevaziđeno. Naučnici već dugo, naime, znaju da je jedina mogućnost istinski naučnog objašnjenja biogeneze zavisna od postojanja kontinuiteta fizičkih i hemijskih procesa koji su u tom procesu učestvovali. Ova "Teza o kontinuitetu" (videti knjige i radove izraelske biološkinje Ajris Fraj, koja ju je najbolje formulisala) je okosnica bilo kakvog naučnog tretmana biogeneze - pozivanje na ekstremno malo verovatne događaje odavno nije deo naučne analize, jer onemogućava formulisanje proverljivih hipoteza. Načinom uokvirenja problema, izveštač podgreva široko rasprostranjenu (i često sasvim zlonamerno u raspravama potezanu) netačnu tezu po kojoj "naučnici misle da je život nastao slučajno". Bilo da se istraživanja o kojima ovaj članak govori pokažu izuzezno vrednim ili sasvim iluzornim (čak i tada bi imala određenu saznajnu vrednost), istina je da naučnici odavno znaju da poreklo i evolucija života počivaju na fizici, to jest na zakonima i zakonitostima Prirode, a ne na "neverovatnoj sreći".

Facebook

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika