Komentari

Pulsar

Po ovome sto sam procitao, cini mi se, pulsar je na pola puta do crne rupe. Ima dovoljnu gravitaciju (ogromnu masu u odnosu na povrsinu) da deformise svjetlost, tj. da fotoni jedva bjeze od nje, a opet manja od crne rupe kojoj ni fotoni ne mogu pobjeci. samo mi nije jasno kako su dosli do zakljucka o cvrstini povrsine?

Pulsar

Po ovome sto sam procitao, cini mi se, pulsar je na pola puta do crne rupe. Ima dovoljnu gravitaciju (ogromnu masu u odnosu na povrsinu) da deformise svjetlost, tj. da fotoni jedva bjeze od nje, a opet manja od crne rupe kojoj ni fotoni ne mogu pobjeci. samo mi nije jasno kako su dosli do zakljucka o cvrstini povrsine?

Bolid

Moja supruga i ja smo videli meteor ili bolid dok smo se vraćali prema Beogradu obrenovačkim autoputem , ali nam se učinilo da ide iz pravca Obrenovca ka Kalemegdanu, baš kako vodi autoput. Bio je jako nisko , bezmalo kao avion koji sleće. Bili smo u kolima i nisam čuo nikakvu eksploziju a on je jednostavno nestao na nebu, kao da se samo ugasio. Pozdrav svima

koenar i pitanje

da li to onda znači da gledano u sunce iz svemira sunce ima drugačiju boju nego sa zemlje? I zašto je kosmos taman a ne plav?

Devojka je....

Devojka je onakva kakvom je pravi emocija posmatrača. Inače, lično, što se boja tiče, pored sunčanih, imam omiljene dzozle za tmurne dane

odgovor

Kao shto ne postoji apsolutna istina ni za shta na svetu, tako i uvom sluchaju ne postoji apsolutna istina u vezi kako devojka izgleda jer svako svojim okom detektuje malo drugachije svetlosne talasne duzine. Kao i shto oko svake zivotinje detektuje razlichit opseg svetlosnih talasa, tako zbog te neke "greshke" u oku odredjeni ljudi jednostavno neke boje ne vide...

Svemir

Laz.Mene najvise zanima da si postoji zivot u drugoj galaksiji??Ako neko zna neka mi odgovori molim vas,jer mi nije logicno da smo mi jedina ziva bica u ovom ceeelom veeeelikom svemiru.Molim vas zelim to ocajnicki da saznam.........;(

Mala ispravka

Mala ispravka, ovo je ubrzani zvuk, 8 meseci u 10 sekundi, uopste nije zvuk koji bi covek cuo. Mogli su da nas pocaste sa 10 sekundi zvuka svemira...

Mjesec

Šta bi s drugim dijelom knjige o Mjesecu? Nadam se da ćemo je naći i u njižarama.

Ma kakav Fernandez!

Čitava tema je interesantna. Mislim da ti je u najnovijim vestima promakla jedna konstatacija Nase, u kojoj se izgleda krije odgovor. Radi se o gustini plazme. Sonda je iz jedne prešla u drugu gustinu i oni su uzeli to mesto kao grnicu, što ne možeš da porekneš. E sad, i ti (odn. space phycics experts) si u pravu, jer je gravitaciona granica nešto što u kosmosu određuje teritorije jednog objekta (ovde Sunca). U mom textu na istu temu sam napisao da Curiosityjev tim ima 400 članova, a Voyagerov 12. Ti ljuudi rade tamo od 1975. i mnogi od inicijalnih članova su pomrli ili otišli u penziju. Misija Voyager je već godinama na kratkoj Nasinoj listi projekata koje treba ukinuti (goišnje troše preko $2 mil.), i nova menadžerka i sama kaže da pokušava da misiju prikaže što značajnijom i perspektivnijom, te otud i ti bombastični naslovi po štampi. Lično sam na njenoj strani a ne na tvojoj, jer ako je Voyager izašao iz našeg sistema možda će misija stvarno potrajati do 2025. i sondine prirodne smrti. Po vašem Fernandezu misiju bi davno ukinuli, što nije u redu, bar ne za nas koji pratimo stare misije.

NASA: "Vojadžer 1 je napustio Sunčev sistem!"

Lično mislim da su reči "zvanična, službena informacija" ipak najznačajnije u ovome momentu i da nema potrebe, osim možda u edukativne svrhe, komplikovati ionako zamršenu priču oko koje čak ni savremena nauka nema ujednačen stav. Ako jedna NASA na zvaničnoj konferenciji za štampu iznese vrlo konkretne razloge i izda službenu informaciju da je njeno vozilo "napustilo" Sunčev sistem, za mene barem, a verujem i za njih, u ovome trenutku to je PRESTO! Sa poštovanjem ExNor

Mlađenović citat

„Moć nauke“ kaže: „... nauka formuliše šta joj izgeda relativno realno, jedan mogući vid realnosti, ali ne tvrdi da naposredno opisuje realnost niti da zna šta je realnost.“ Vidiš sa ovim se u potpunosti slažem. Zadatak nauke je da tačno predvidi, a ne da opisuje samu realnost. Većina naučnika se slaže da je svrha nauke nije da objasni. A kako je svrha interpretacija da objasni tj. u ovom slučaju da neposredno opiše relanost ti dalje sam zaključuj. Citat koji si naveo direktno se kosi sa iznešenim objašnjenjima iz knjige Kakua jer on pokušava da interpretira tj. objasni. Inače su interpretacije više filozofija nego nauka same po sebi. Takođe, grešiš što se tiče epistemiologije. Ukoliko ne možemo da se dogovorimo oko minimalnih kriterijuma šta je istina onda je svaka nauka izlišna. A integralna teorija istine koju sam napomenuo nije neka puka filozofija koja varira od filozofa do filozofa nego postulat na kome počiva današnja nauka (i kvantna mehanika) i ona kao takva predstavlja uvod u formalnu logiku bez koje nauke i nema. Ti to jako olako preskačeš iako je to osnova celokupne nauke. Takođe, da ponovim ja ne tvrdim da je priroda determinisana, ali se ne slažem da je i nederminisana pogotovo na načine opisane u ovoj knjizi. Sve što pokušavam da kažem svo vreme stalo je u citat koji si sam ostavio. I upravi si što se tiče filozofije i fizike jer nakon Maxwella fizika izmiče vizuelizaciji i objašnjenju običnim jezikom, a matematički formalizam ne nosi sa sobom viši konceptualni sadržaj koji se može jezički izraziti. Imajući to uvidu bilo bi logično da iza korica Kakuove knjige zateknem gomilu više matematike koju ne razumem. Međutim, ipak zatičem pitku pričicu koja je mnogo bliža filozofiji nego fizici. I za sve one koji tvrde da je potpuno irelevantno šta se dešava sa objektom dok ga ne posmatramo tj. merimo (po fazonu mesec ne postoji kada ga niko ne gleda) da pitam jedno prosto pitanje: jel prestaje i gravitaciono dejstvo Meseca kada ga ne gledamo-merimo?

:)

Hahaha.. Pokidao sam se... saran i marsovi roveri xD

:)

Verujem da svako od nas koji dolazimo na ovaj sajt ima bar po nekoliko sličnih anegdota! Odlično Saša

Epistemologija

Izvini, ali moraću ovde da krenem sa malo dužim uvodom koji sam podrazumevao do sada. "Ponoviću: priroda je sa stanovišta zdravog razuma aspurdna (Fenman)." A zašto je on to izjavio i zbog čega je pomenuo baš "zdrav razum". U izučavanju problema saznanja epistemiologija u pokušaju da odgovori na pitanja do koje mere smo u stanju da adekvatno upoznamo stvarnost onakvu kakva objektivno postoji, nezavisno od nas, naše svesti i naših htenja polazi od dve dijametralno suprotne polazne osnove. Prva je zdravorazumski dogmatizam koji polazi od pretpostavke da nas naša čula potpuno verno obaveštavaju o stvarnosti i da ono što vidimo tako i jeste, a druga je skepticizam koji dovodi u pitanje da li mi uopšte možemo biti sigurni da bilo šta znamo (sa njegovim krajnje radikalnim stanovištem solipsizmom po kome ne možeš biti siguran da bilo šta na svetu sem tebe samog uopšte postoji). Spoznavanjem ograničenja svojih čula, čak iluzija i grešaka čulnog iskustva nauka prevazilazi naivni zdravorazumski pristup jer gap između informacija koje dobijamo putem čula i stvarnosti jeste evidentan. Sa druge strane nauka ne prihvata ni suprotno stajalište u njegovoj radikalnoj formi i to se argumentuje velikim stepenom saglasnosti izmedu naučnih znanja i praktičnih rezultata dobijenih njihovom primenom. "Kad bi naša znanja bila iluzorna, odnosno kad ona ne bi odgovarala objektivnoj stvarnosti nezavisnoj od nas, onda bi praktične radnje usmerene tim znanjima stalno doživljavale neuspeh: redovno bismo dobijali rezultate suprotne očekivanjima." Međutim, objektivni karakter i opažanja i mišljenja počiva u njihovoj vezi sa jezikom. Iskustveni podaci od kojih naučnik polazi da bi utvrdio stav opšteg karaktera ne mogu biti sami opažaji kao takvi, jer su subjektivnog karaktera. Šta je neko opazio ostali ljudi mogu znati tek kad je on svom čulnom doživljaju dao jezičku formu, kad je drugima pomoću reči izrazio sadržaj procesa u njegovoj svesti. Ono što se posmatranjima i eksperimentima drugih proverava nisu čisti opažaji vec jezicki iskazi pomoću kojih su ti opažaji izraženi. Dalje epistemiologija kaže (ovde preskačem neke korake jer je nemoguće opisati ih u jednom postu) da su uslovi korespondentnosti iskaza i stvarnosti: smisaonost, koherentnost i verifikacija. Kad su sve tri navedene grupe uslova ispunjene, kad je jedan smisaon stav i dovoljno teorijski dovoljno potkrepljen i iskustveno proveren onda imamo valjane razloge da kažemo da je on istinit stav i da tacno odgovara samoj stvarnosti. U epistemiologiji ovo se naziva integralnom teorijom istine. Dakle, činjenica da se jedan iskaz: slaže sa prethodnim znanjima, slaže sa novim iskustvenim podacima, da na osnovu njega možemo da uspešno praktično delujemo i da redovno dobijemo očekivane rezultate, može se jedino objasniti našom pretpostavkom da struktura reči u našem iskazu tačno odgovara strukturi samog predmeta na koji se odnosi. Sve gore navedeno nije MOJ stav već osnovi epistemiologije i osnovi od kojih se polazi u naučno istraživačkom radu. Uslov dolaženja do saznanja koja odgovaraju realnosti u nauci je pokušaj da adekvatno upoznamo stvarnost onakvu kakva objektivno postoji "nezavisno od nas, naše svesti i naših htenja". To je paradigma nauke i to svakako nije zadatak koji sam ja dao nauci nego to jeste zadatak nauke. "Kažeš da to što Kaku iznosi nije teorija nego potencijalna interpretacija." Nisam ja te interpretacije tako nazvao već se tako zovu u nauci - interpretacije kvantne mehanike. Tabelu koju sam ti ostavio ima 14 VALIDNIH interpretacija. (Inače ako bolje proučiš videćeš da Kaku u svojim primerima miksuje veći broj ovih interpretacija i to bira one koje: uvode kauzalnu ulogu posmatraču i nepostojanje "Unique history" što je = nijedna interpretacija ne odgovara ovim uslovima što je = bolja prodaja knjiga:). 1. Analogija koju praviš sa Teorijom evolucije nije adekvatna jer teorija evolucije odgovara epistemiološkim preduslovima koji su ovde navedeni. 2. "Naučnici još ne mogu da reše problem kretanja zvezda u galaksijama pa imaju potencijalnu interpretaciju tog kretanja uz pomoć tamne materije." Za tamnu materiju znamo da postoji, ali ne znamo šta je ona per se. Ima puno pretpostavki šta bi mogla biti, ali to su pretpostavke, a ne teorije. Isto je i u ovom slučaju imamo dosta interpretacija ili pretpostavki, ali ne i teorija. Sa stanovišta teorije saznanja (koja je do danas izgradila nauku kakva jeste pa i kvantnu teoriju) svaka interpretacija koja uvodi kauzalnu ulogu posmatrača trebalo bi biti odbačena. Još neka pitanja se otvaraju ako je uloga posmatrača koji ima mogućnost merenja kauzalna npr. šta se zbivalo posle velikog praska kada su svemir činile samo kvantne čestice. Da li je to irelevantno pošto niko nije bio u mogućnosti da meri (bar po našim saznanjima)? Ako je Homo habilis živeo pre 2,5 miliona godina da li je irelevantno sve pre toga? Da li je svemir imao drugačija svojstva pre nego što smo mi pre izvesnog vremena počeli da ga merimo? P.S. Moj stav nije antropocentričan već upravo kritički. Ne tvrdim da je realnost u potpunosti determinisana niti suprotno, ali sam veliki protivnik senzacionalizma. Mogao bi Kaku da na ove interpretacije primeni Okamovu britvu, koja jako dobro "radi" na kvantnom nivou, ali se bojim da bi to dovelo do toga da bi njegovi favoriti otpali te njegov miks interpretacija ne bi imao bilo kakvu osnovu.

Facebook

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika